У Спомен збирци Павла Бељанског отворена ретроспективна изложба „Петар Лубарда 1907-1974-2017”

У Спомен збирци Павла Бељанског, у присуству бројних посетилаца, отворена је ретроспективна изложба Петра Лубарде (1907-1974) поводом 110 година од рођења једног од наших најзначајнијих уметника 20. века.
izlozba lubarda3 FF-L6761
Фото: Дневник (Ф. Бакић)

Ауторке заједничке поставке Спомен збирке и Куће легата из Београда су мр Милана Квас и Дина Павић, а изложбу је отворио председник Покрајинске владе Игор Мировић.

„На некадашњем југословенском простору век за нама су, у уметничком смислу, можда најупечатљивије обележили високи домети сликарства који су увелико превазишли границе не само тог простора. Уз уважавање неспорне величине мноштва његових савременика, тешко да је ико томе дао већи допринос од Петра Лубарде“, рекао је Мировић и указао на то да је најбоља потврда за то низ реномираних међународних признања која је за живота добио и изузетан углед који је уживао на свим светским уметничким меридијанима.

Указујући на непролазност Лубардиног дела, што се и готово пола века после његове смрти недвосмислено види при сусрету са сваком његовом сликом, Мировић је скренуо пажњу на нежне призоре Париза уметникове младости, величанствене пејзаже наших крајева који су обележили потоње фазе стварања, чудесни спој епског и модерног у импозантним композицијама митских битака из различитих периода наше историје, портрете пред чијом животном изражајношћу буквално застаје дах. По Мировићевим речима, оно што је Лубарда створио и иза себе оставио је све живље и све импресивније – предодређено на вечност.


Спој архетипског и модерног

„Петар Лубарда је уметник који је помирио архетипско и модерно, традицију и савремено, који је успоставио релације између светских величина попут Делкроа, Сезана, Матиса или Сутина, фреско сликарства српског средњег века и древних индијских веровања, догматске уметности шесте деценије и радикалности Yексона Полока и његових следбеника, Југославије и света, као и црногорског амбијента у којем је одрастао и урбаног окружења Париза и Београда где је живео“, представља овог уметника Јасна Јованов, управница Спомен збирке.


Отварајући изложбу, председник Покрајинске владе је указао и на документарни осврт на уметников живот и време у којем га је провео, с обзиром на то да поставка обухвата и исцрпни архивски материјал везан за сликарево стваралаштво, као и на причу о пријатељству Петра Лубарде и Павла Бељанског, два човека нераскидиво везана истим страстима - љубављу према уметности и жељом да виде и упознају свет и изван граница простора на којем су поникли и тако прошире и обогате и сопствене, и наше видике, а да ипак остану своји. Дело и једног и другог сведочи да су у томе успели, рекао је Мировић похваљујући креативно прегнуће Спомен збирке Павла Бељанског и Куће легата који су уприличили овај изузетан догађај.

Изложбу којом је обухваћено 29 Лубардиних дела из свих фаза његовог богатог уметничког стваралаштва у распону од 1928. до 1971. представили су др Јасна Јованов, управница Спомен-збирке Павла Бељанског, и Филип Брусић Рено, директор Куће легата. Поред Лубардиних слика које се чувају у овим институцијама, посетиоци ће на изложби бити у прилици да виде и дела из других збирки као и приватих колекција.

Изложба је августу премијерно представљена у Дворцу Петровића, у Центру савремене умјетности Црне Горе у Подгорици, а после Новог Сада ће од 9. новембра до 10. јануара 2018. гостовати у Кући легата у Београду, док се њена турнеја завршава поставком у Галерији која носи Лубардино име у Андрићграду од 13. јануара до 11. фебруара. У Спомен збирци ове јесени ће бити одржан регионални научни скуп на коме ће десетак учесника свеобухватније сагледати живот и дело Петра Лубарде са уметничког, историјског и културолошког аспекта, а промоција Зборника радова биће у децембру у САНУ у Београду.

Н. Попов

Фото: Ф. Бакић

EUR/RSD 117.3271
Најновије вести