Пре свега, људи се позивају да пре него што проследе породици или пријатељима неку информацију коју су добили преко интернета, сачекају и размисле о њој.
Уколико сумњају да је информација лажна требало би прво да провере извор вести.
У лажним вестима обично има и понешто истине, нпр. савет да се перу руке или да се обавезно носи заштитна маска када се иде у апотеку, али када је реч о упутствима за дијагностиковање болести која следе она могу да буду штетна и опасна.
Најпоузданији извори информација су јавне здравствене установе", предочава Клер Милни, заменица главног уредника британске организације "Full fact ".
Стручњаци нису непогрешиви, али су поузданији извор од рођака неког непознатог корисника Фејсбука, каже Клер Милни.
Често се на мрежама појављују монтиране фотографије или видео снимци који немају додирних тачака са истином, напротив, они настају као илустрација лажних вести.
Зато вести за које само оценимо да би "могле да буду тачне" не треба ширити по мрежама.
Нарочито бисмо морали да контролишемо вести које изазивају јаке емоционалне реакције као што су страх, љутња, анксиозност или радост, јер оне производе брже и некритичко прихватање упутстава или савета који у највећем броју случајева нису потпуно или чак уопште тачни.
Карл Милер, директор Центра за анализу друштвених медија, подсећа да углавном шерујемо постове да бисмо учврстили своја сопствена уверења.
Зато је пре свега потребно да успоримо проток свега што нам стиже преко интернета", апелује Милер, преноси Би-Би-Си.
