Нинине мустре: Хаљина

Један од најјачих, најјаснијих и најлепших симбола женствености ми је хаљина. Колико год да смо све опредељене за неки удобан и прикладан свакодневни изглед, па се често увлачимо у панталоне, свака од нас, када обуче хаљину, има онај посебан и само женама знан осећај женствености.
nina martinovic armbruster
Фото: Dnevnik.rs

Од малена, када сам као и већина девојчица замишљала да сам нека принцеза, хаљина ми је представљала нешто свечано, другачије, женскије и љупкије. Тек када бих обукла хаљину осећала бих да сам права девојчица, ма шта да је то „права“ тада у тој дечијој главици значило.

И данас је тако, осим што одавно више нисам девојчица. Немам баш онолико хаљина колико бих волела да имам (а која жена би па признала да их има довољно?), али хаљину облачим када год ми се укаже прилика. Чак и када возим бицикл, оне мало шире и дуже, сасвим лепо могу да послуже. Прво што волим код хаљине је лепршавост. Лепршавост аутоматски код мене буди осећај радости, неспутаности и игре. Када прошетам у некој лепршавој хаљини, догоди ми се као да је додатна енергија обавила моје тело, па се крећем лакше, слободније, са много више снаге и гипкости. Као да управо та хаљина која лелуја око мене има моћ да ми допуни батерије, да ме додатно нахрани неким еланом па ми се чини да више лебдим него што корачам. За ту функцију, хаљина мора да буде довољно дугачка, да ни у једном тренутку не открије нешто што сматрам да би требало да остане покривено. Што се боје тиче, волим да је светла, поготово лети, али разни дезени чине хаљину још моћнијом. Док лелујам тако у некој својој шареној хаљини, сваки делић мог тела као да игра неки свој замишљени плес и као да се нека плесна трупа окупила око мене, свако у својој кореографији усклађује своје ситне покрете са целином која прати ритам мојих корака. У својој шареној хаљини, ја сам једна весела, лелујава, плесна представа. Толико се понекад занесем у тој игри да ми се учини да се с времена на време и аплауз зачује. Није то тек неки „его трип“, то је једноставно заразна радост коју доноси слободан покрет који прате и други у групи (у овом случају разни делови моје хаљине), па се онда све то умножи и сложи као у некој веселој, балетској представи.

О практичној страни хаљине, нема потребе да говорим, јер је јасно колико је удобна, једноставна за обући, згодна за сваку прилику, али мени много више значи онај невидљиви, неопипљиви, а толико важан аспект свега у животу, па и хаљине: енергетски аспект. Осим што ствара ваздушни слој око тела, хаљина симболично, а верујем и истински, представља омотач око тела, чини ту невидљиву ауру на неки начин видљивом, крећући се, ствара још више енергије и на тај начин као да ме још више ојачава. Ово свакако не важи у случају тесно скројених, неудобних хаљина које покрет спутавају и енергију блокирају. Када пожелим да се оснажим и своје расположење поправим, ја своју омиљену, шарену хаљину облачим.

Нина Мартиновић Армбрустер

www.ninamartinovic.com

 

EUR/RSD 117.5959
Најновије вести