ОкоТВоко: Танго смрти

Отишао је Лане Гутовић а у само колико телевизијских формата је учествовао. Отишао је Миња Субота, симбол нашег телевизијског детињства „Музички тобоган” и „Жељотека”. И коначно у недељу као и Џеј и као у њеној песми, отишла је Марина Туцаковић, ауторка неколико хиљада песама.
aleksandar filipovic
Фото: Nemanja P./aleksandar filipovic

Ако пустите „Недељу” схватићете да је проклета скоро свака недеља. Кад пустите „Танго смрти” из „Балкан Експреса” многи неће знати да је управо Марина ауторка текста, а сонга Зоран Симјановића, а све је маестрално отпевала Тања Бошковић. И „Зашто све што је лепо има крај” написала је Марина Туцаковић да би Оливер Драгојевић добио још једну песму „Подсети ме шта то беше љубав”.

Марина је као интуитивна Шкорпија знала шта је чека и одлучила је да са медијима подели своју муку. Прво је то урадила на једној македонској телевизији, потом на телевизији К1. Тај интервју није био случајност јер је познато да је текстове неких песама за Жељка Јоксимовића управо писала Марина...рецимо, песму „Љубав није ствар”. Дала је и интервју и за телевизију Пинк. Ту су разговори који су имали прегледа на Јутјубу колико и Нови Сад има становника. Па наравно да је хитмејкерка знала шта је моћ јавног мнења као што је знала да увек погоди праву песму и за Цецу и за Јецу. Као што је знала да створи Ану Николић. Као што је знала да Џеју поклони праве баладе, да направи чудо у животу Жељка Самарџића. Као чланица жирија у „Операцији тријумф” и „Пинковим звездама” могло се видети каква је личност. Као што је у својим интервјуима опростила и онима који су заборавили њен број телефона.

Борила се храбро и делила са јавношћу све око своје болести. Код докторке Катарине Бајец покушала је да објасни гледатељкама колико је важно да се јаве на време код свог изабраног лекара ако примете било какве промене у свом телу. И ту је била другачија. Марина је написала и „Додирни ми колена” и „Ситније циле, ситније” и била првоборка наше естрадне сексуалне револуције. Све што је Оливер Мандић отпевао написала је управо она.

Када се стварала „Беовизија” 2003. године имао сам ту част и привилегију да ме зове да будем члан жирија. Тек тада сам схватио са колико љубави и ентузијазма улази у сваки нови пројекат. Када је гостовала у емисијама, волела је да се посаветује и око гардеробе. Било јој је увек битно да се лепо обуче и испоштује медиј.

Сад кад читам како је неки оптужују да је она створила турбо фолк и песму „Кокакола, малборо, сузуки” појединци никако да схвате да у опису посла текстописца није да мења него да опише свет у коме живи. Марина је хтела да са јавношћу подели све. И бол због губитка сина. И погубност стреса. И да укаже колико је рак опасна ствар. То што наши медији нису схватили колико су тумори опасна ствар а лека још увек нема, то је већ до уређивачких политика појединих медија. Колико сам схватио, корона је само окидач да се покрену и неке друге болести. У медијима нисмо у стању да се одужимо нашим великанима, нема времена да се направи ретроспектива нечије каријере. На телевизијама где је све на исту модлу, где нечије каријере трају и по 40 година, сведу се на десет минута у неком јутарњем програму. Није ни чудо што гледаоци траже алтернативне начине информисања.

Ово је крај једне епохе. Јер знала је Марина Туцаковић да напише тралалајку и веселицу „Ко се с нама дружи живот му је дужи” али сви знамо да ће у историји остати „Сунце љубави” и „Ни једне усне се не љубе саме”. И била је у праву када је написала да само небо зна и да ће певач песме полудети. Као што је Тања Савић „Полудела” у једној песми. Јер у електронским медијима где је важна количина а не суштина информација, не остаје ништа друго него да се пуштају овакве песме.

Александар Филиповић

EUR/RSD 117.5782
Најновије вести