Наташа Трифуновић, туристички водич у Египту: Спајање светова

Често се деси да се припремамо за једно, а живот нас изненади и сервира нам сасвим нешто друго...
1
Фото: Наташа Трифуновић са Анваром и Нур

Када „одмотавамо филм“ сетимо се неких детаља и догађаја који су нас усмеравали, али то до тада нисмо схватали. Управо је таква прича Наташе Трифуновић, ведре, непосредне особе која зрачи позитивном енергијом, која живи и ради као представница туристичке агенције у Египту. Упитали смо које животне околности су је довеле у Хургаду:

– Ништа није било планирано, али с друге стране као да јесте. Од детињства су ми приче из 1001 ноћи биле веома омиљене и још као дете сам од оца стално тражила да ми их чита. Мој јунак је био Аладин, који ми је дочарао свет другачији од нашег. Део родбине је живео на Косову и јако сам волела да идем тамо, јер је и тамо био свет потпуно другачији од оног с којим сам се сретала у Београду. Мој живот је био сасвим обичан – завршила сам за зуботехничког техничара и почела да радим у Дому здравља на Новом Београду. Једне године сам са другарицом требала да одем у Тунис, али случај је хтео да то путовање буде пред полазак отказано...

Како сте ви то доживели?

– Када путујем у неку нову земљу, ја волим да се припремим, да се упознам с историјом, културом, шта би требало видети... Египат ме је дочекао потпуно неспремну и морам признати, помало сам се и плашила. Но, моји страхови су се показали неоснованим и било нам је предивно. Ишле смо на све излете и биле смо одушевљене, па смо одлучиле да и следеће године поново дођемо у Египат. Те године сам срела своју куму на аеродрому која је као и ја била заљубљена у Египат, између осталог, разлог томе је била њена љубав, наш водич који је радио за туристичку агенцију Кон-тики. Тако сам, заједно с њом и ја чешће долазила у овај део света... На једном од тих долазака у Египат, на самом аеродрому, кроз стакло ме је запазио човек који ће постати мој муж...

Фото: приватна архива

Осим што вас је видео у пролазу, како сте се упознали?

– Није било брзо, срели смо се и упознали тек после годину дана на једној свадби у Каиру. Он ме је препознао и више ми није дао да одем из његовог живота. Но велике промене у мом животу нису се десиле преко ноћи. Ми смо се виђали три године док ја нисам једне зиме узела неплаћено три месеца и одлучила да дођем у Египат и почнем живот с њим. Не могу да кажем да ме је породица подржала, јер сам остављала сигуран, државни посао који сам радила 12 година и одлазила у неки потпуно други свет. Плашили су се да својом лудом главом не ударим о зид, да не будем повређена...

Да ли сте ви осећали страх?

– Помало, јер су и породица и пријатељи били пуни прича о томе како је то други свет, плашилии ме да ћу морати да носим мараму и облачим се као муслиманке, али сам била решена да пробам. Моји страхови су се распршили тим доласком у Египат и наши светови су се спојили. Та три месеца су ми били фантастична и желела сам да ту останем. Но, како сам ја од осамнаесте године радила, нисам могла да замислим свој живот као домаћица и почели смо да тражимо посао за мене. Прво сам, наравно, посао почела да тражим у својој струци, али сам схватила да су медицинске сестре јако слабо плаћене и одустала сам од тога. Колега мог мужа је предложио да покушам да радим као водич, али ја о том послу нисам знала ништа, али сам ипак била решена да пробам.

Како сте почели?

– Мој почетак је био у једној велкој египатској туристичкој агенцији, где сам у почетку ишла с њиховим водичима и упијала шта су причали и како су се они односили према туристима. Убрзо сам и сама добила своју групу и тако је то почело. По природи сам комуникативна, волим људе и лако ми је да успоставим добар однос. Водила сам четири туре: сафари, Рајско острво, Каиро и Луксор. Имала сам срећу да сам успела да анимирам све туристе група које су долазиле и сви смо ишли на све излете. Било је фантастично, а ја сам убрзо стекла самопоуздање и заволела свој нови посао. Нисам се покајала, ово је заиста сјајан посао.

Да ли и даље наши водичи могли да воде групе по Египту?

– Пре су наши водичи могли да воде групе по Египту, а да неко од египатских представника буде са групом, али сада више не. Сада само Египћани могу да воде туре у Каиро и Луксор. Углавном су то они који су завршили египтологију и који говоре српски језик, а њих у Хургади има пет. Ми смо само ту као представници агенције.

Да ли сте ви у међувремену постала египатска држављанка?

– У мом случају тај процес је трајао доста дуго где су тек после седам година узели у разматрање моју молбу за државлајнство. Пре две године су ме обавестили да сам добила држављанство, требало је још предати неке папире у Каиру, а то сам успела тек прошле године, потом је дошла епидемија коронавируса... Елем, баш пре неки дан су ме позвали да могу да предам докумнета да бих добила египатску личну карту... У међувремену сам се удала, постала мајка двоје деце: дечака Анвара (име значи просветљени) и девојчице Нур (светлост)...

Како ас је прихватила мужевљева родбина и како данас изгледа живот у Египту за жену која је одрасла у сасвим другом свету?

– Лакше су његови мене прихватили, него што је моја мајка свог зета. С друге стране, никада нисам размишљала о могућности промене вере, јер ја сам једина у мојој ужој породици била та која је поштовала православне обичаје. Мој муж је доста отворен по питању вере и истакла бих да поштујемо сва правила и моје и његове вере. Славимо и Божић и фарбамо јаја на Ускрс, као што поштујемо и муслиманске празнике. Наша деца иду у енглеску школу, тако да се она мање-више одгајају у европској традицији. Са татом говоре арапски, са мном српски, а међусобно и у школи говоре енглески језик.

Ви се овде облачите као Европљанка. Да ли је било примедби или притисака да се прихватите муслиманског начина одевања жена?

– С једне стране мени заиста муж никада није рекао да нешто не смем, или да нешто морам, јер, да будем искрена, то никако не би успело у нашем животу. А, с друге, ја нисам од оних жена која је склона да иде с дубоким деколтеом или у мини сукњи. Кад идем на плажу, ја сам у купаћем костиму, а не у буркинију (муслиманскоји варијанти купаћег костима где је покривено цело тело и коса). Када идемо негде заједно наравно да пазим како ћу да се обучем, јер знам како се овде гледају жене и не желим да мој муж види такве погледе упућене мени.

Фото: приватна архива

О Хургади

– Хургада је ново туристичко место које је почело да се развија осамдесетих година. По мени је ово најлепше море на свету, можда друга мора имају лепше плаже, али овакве корале и рибице можете видети само на Црвеном мору. Препоручујем свима који овде дођу да неизоставно оду до острва Гифтун, на Рајску плажу и да посете пустињу. Наравно штета би било да дођете у Египат да не видите Каиро или Луксор и Карнак, али обиласке пирамида и монументалних храмова је боље обавити у периоду који долази, када температуре нису више тако високе. Права сезона овде почиње од октобра до априла када више није тако топло, као током летњих месеци, а ноћи су хладније... Међутим и цене у хотелима су више и тада долазе туристи углавном са западног тржишта (Немци, Енглези, Швеђани, Холанђани) - рекла нам је Наташа Трифуновић.


Како то они гледају друге жене?

– Ми смо њима егзотичне, занимљиве, воле да виде разголићене жене, али никако не би својој жени допустили да тако изгледа, нити би се с таквом женом оженили. Једну моју пријатељицу Рускињу, која је такође удата за Египћанина, њен муж је притискао да носи мараму, али ми је супруг објаснио да није у муслиманском духу да се супруга присиљава да се покрива, уколико то она не жели. Према Курану свака жена би требала да покрије онај део тела који би изазивао поглед других мушкараца, што свако тумачи другачије. Међутим, оно што се мање зна да то правило важи и за мушкарце, међутим, не само да није тако очигледно као када су у питању жене, него се баш и не поштује.

Марина Јабланов Стојановић

Фото: приватна архива

EUR/RSD 117.5821
Најновије вести