На улазу у владарску палату Ветин, породице која је више од осам векова владала Саксонијом, налазе се две статуе ратника од којих код оног на левој страни капије на штиту се налази крст са четири оцила.
Полемика је било и биће их, да ли је на штиту српско знамење, па и о томе да су Немци и Срби историјски дубље повезани него што може да се замисли. Дрезден је био 1930. место одржавања конгреса КПЈ, тако да је са бившим југословенским простором повезан и у доба комунизма… Али у престоници Саксоније обрео сам се туристички, па сам слушао и друге занимљиве приче, посебно о краљу Саксоније, који је владао и Пољском, Фридриху Августу Јаком (1670-1733).
На велику бројност Словена који су на тлу Саксоније били староседеоци подсећају географски називи словенског порекла, многи становници имају презимена који на то указују, а остали су у мањем броју Лужички Срби. Мајсен је био први центар моћи Саксоније, па је направљен већи, лепши и раскошнији Дрезден, који је релативно нов град, настао 1206. године, а у предграђу Дрездена је дворац Пилниц који је био летња резиденција владарске породице Ветин, на самој обали реке Елбе. Фридрих Август Јаки, којег су звали Херкул од Саксоније, није био само владар и велики заводник, него и изузетно физички снажан мушкарац. Кажу да је Фридрих Август Јаки могао сам да весла гондолом узводно од Пилница до Дрездена око 15 километара, да би импресионирао своју љубавницу грофицу Констанцу Косел. Дворац Пилниц је припадао његовим прецима, а он га је поклонио омиљеној љубавници грофици Косел у коју се заљубио на једном балу. Била је то велика љубав, али је краља Августа Јаког грофица Косел издала! Издала га је његовим непријатељима, којима није пошло за руком да га убију, па је он касније долази до ње кроз размену ратних заробљеника те се грофица после издаје нашла у милости и немилости свог љубавника.
Август Јаки није хтео да убије грофицу Косел, сматрајући да то није довољна казна, него ју је заточио у самицу где је провела последњих 49 година живота у дворцу Столпен недалеко од Дрездена. Август Јаки је умро пре грофице Косел, али је на самрти саопштио последњу жељу да је и даље држи закључану у самици.
Међу великим бродовима који плове Елбом од Дрездена до Пилница, па и даље, један носи име грофице Констанца Косел а други је назван по Фридриху Августу Јаком. То су времешни пароброди, још увек из времена намачког царства…
Због моста изгубљена заштита Унеска
Читава долина Елбе и централни део Дрездена су 2006. стављени под заштиту Унеска, али је тај статус изгубио, због изградње новог моста преко Елбе. Унеско је упозоравао да ако се мост сагради Дрезден ће изгубити статус, па је саветовано да се гради тунел испод реке. Саксонци нису послушали Унеско, схватали су све само као пусту претњу, па су изградили мост с кога се директно улази у тунел! Међутим, 2009. Дрездену је одузет статус, тако да је то једини град у свету који је изгубио статус заштите Унеска.
Палата која је поклоњена грофици Костел, променила је намену и постала принчевска палата, за прворођеног сина. После разарања у бомбардовању Дрездена на завршетку Другог светског рата, тек пре десетак година завршена је комплетна реконструкција и направљен најелитнији хотел, где у апартманима који се зову принчевски и војводски ноћење стаје и до 6.000 евра.
Крај 17. века је моменат највећег успона војводства Саксоније. 1694. на власт долази Фридриг Август Јаки, у моменту када је Саксонија постала протестантска под утицајем улења Мартина Лутера, а у свом успону на трону, три године касније узима и престо Пољске који је остао упражњен.
Постављало се питање како да буде краљ католичке Пољске, када није католик? Преобразио је себе и породицу у католике, на шта се народ Саксоније уплашио да ће и њих то сачекати поново, али краљ никога није условљавао, ако је он већ морао да пређе у католичанство. Због тога се уз двор гради католичка дворска црква, сада Катедрала Дрездена, са тим статусом од 80-тих година прошлог века.
Од тог момента Фридрих Август Јаки и његова породица су католици, јер су пољски владари, а Саксонија и даље остаје војводство. Август један део времена проводи у Дрездену, други у Кракову и Варшави. Оног момента када се упокојио сахрањен је као пољски краљ у краљевској гробници на Фавелу у Кракову, где се налази његово тело, а срце му се налази у Дрездену!
Жеља је била Фридриха Августа Јаког, да срце остане у његовом граду. Срце се налази у дворској цркви, католичкој Катедрали Дрездена. Пошто је овај саксонски владар био велики љубавник и по неким подацима да је имао чак 365 деце, сада у Дрездену кажу, да сваки пут када лепа жена прође тргом крај катедрале - тло се затресе, јер срце Фридриха Августа Јаког почне да куца.
Веровали или не у такве ствари, становници Дрездена у то верују, мада многи кажу да то није због тога што “заигра” краљево срце, него због трамваја коју туда често протутњи, па се у то веома често тло заиста затресе!
Август Јаки је владао више од три деценије, а престо је оставио свом сину, који ће такође бити пољски краљ три деценије, наког чега опада моћ Саксоније.
На великом зидном мозаику од плочица чувеног Мајсен порцулана, у Улици Фридриха Августа дугој 102 метра, са 25.000 плочица мајсенског порцелана читава улица декорисана поворка свих саксонских владара, породице Ветин од првог до последњег. Фридрих Август јаки је приказан тријумфално на коњу, а његов наследник на престолу као да само вири иза много моћнијег оца, иако је био једнако важан владар.
Текст и фото: Милорад Митровић
