Нису гени криви за гојазност, већ начин живота

Многи свој вишак килограма правдају генетским предиспозицијама а докторка Ивана Бузаџић објашњава да ли наш ДНК ланац крије одговор на питање зашто се неко угојио, а неко не током празника иако је јео исту храну, јавља Радио телевизија Србије.
g
Фото: pixabay.com

Гошћа Јутарњег програма, др Ивана Бузаџић, специјалста генетике, молекуларни биолог и физиолог утицајем генетике на нашу телесну масу и остале аспекте здравља се бави од 2014. године и наводи да у њихова истраживања показала да одређене дијете код неких људи дају боље резултате него код других који се придржавају истог режима исхране.

„Када сам почела да радим нутригенетику приступила сам индивидуално сваком појединцу. Свако од нас носи одређену комбинацију гена коју смо наследили од наших родитеља и то је нешто што не можемо да променимо. Оно што можемо да променимо то је испољавање гена“, додаје др Бузаџић.

Када је у питању нутригенетика не постоје добри и лоши гени, постоји само добар и лош избор начина живота. Просто, постоје особе које могу да метаболишу висококалоричну храну и да им се ништа не догоди са организмом, нити да добију вишак килограма. Исто тако, постоје и они који стално мере количину коју ће појести, а ипак добијају вишак килограма.

„Постоје гени за незасићене масти, гени за засићене масти и само исхрану треба прилагодити ономе што носимо у себи“, наглашава нутригенетичарка.

Анализа генетских предиспозиција се може обавити или анализом крви или бриса. Јако је битно како се тумачи генетски резултат, а исто тако и како нутриционисти прилагођавају исхрану не само генетици, већ и оптерећењу које пацијент носи са собом.

Генетска истраживања осим гојазних, све чешће обављају и здрави људи у циљу превентиве како би установили шта је добро за њих, а долазе и родитељи који доводе своју децу.

„Деца већ негде од десете године кад крене брза храна и нередовна исхрана, девојчице све чешће имају инсулинску резистенцију и полицистичне јајнике, желе да сазнају да ли на то могу да утичу исхраном. Одговор је: да, наравно“, наглашава докторка.

Нутригенетичари не испитују појединачне гене већ групе гена које међусобно утичу једни на друге и на тај начин се добија свеобухватнија анализа.

Генетске предиспозиције одрђују и која врста физичке активности је најделотворнија за сваког појединца.

Познавање сопствених гена важно је и за превенцију различитих болести, креирању здравијег стила живота, режима исхране и генерално бољем познавању сопственог организма и његових потреба.

Исхрана и начин живота, такође, утичу и на то како ће наше ћелије да старе. Са старењем организма се јављају одређене болести, али то не значи да неке генетске предиспозиције нужно морају да се испоље, наглашава гошћа Јутарњег програма. Начином исхране и живота можемо утицати да до дога не дође.

Када урадимо превентивни преглед и анализу видимо шта су нам недостаци и шта је оно што би требало да променимо. Начином живота ћемо утицати на активацију оних гена који су добри и функционални, а успавати оне који не функционишу како треба.

„Суштина целог овог програма је епигенетика. Гене не можемо да променимо, али мењамо њихово испољавање и предупредићемо да касније дође до неког проблема“, наглашава др Ивана Бузаџић.

Важно је да знамо да су црева наш други мозак и да је потребно водити рачуна о томе шта једемо. Није најважније да ли имамо редовне столице, већ да пропусност црева буде што мања и да оно што је добро одлази у циркулацију, а оно што је штетно излази из црева.

„Не треба искључити ни примену пробиотичких култура. Код пропусности црева јако је битан тај дисбаланс који настаје између добрих и лоших бактерија. Неки људи су генетски предиспонирани да у њиховим цревима нема довољно хране за добре бактерије и онда се лоше бактерије у њиховим цревима нагомилавају, а тиме се повећава и пропусност црева“, напомиње гошћа Јутарњег програма.

EUR/RSD 117.5784
Најновије вести