Индијанцима је коса продужетак њихове снаге и моћи. Током вијетнамског рата, америчка војска је ангажовала Навахо Индијанце који су се одликовали изузетним трагачким способностима. Међутим они, који су били ошишани, ту моћ су губили. Каснијим истраживањима, америчка војно-медицинска служба је закључила да је коса продужетак нервног система. Таква сазнања деле и јогини који косу, али и све длаке на телу сматрају као екстра сензорне „антене“ које нам преносе огромну количину информација. Зато су мишљења да косу не би требало скраћивати, а длаке уклањати.
Сигурно вам је позната и легенда о Самсону и Далили, о његовој надљудској снази чија је тајна лежала баш у његовој бујној и лепој коси. Он је побеђен, тек када му је Далила одсекла косу. Током историје мушкарци, нарочито ратници, носили су дугу косу верујући да у њој лежи њихова снага. Претпоставља се да од тада датира шишање заробљеника – чин којим им се одузима снага. О коси и начинима њеног неговања током историје, разговарамо са веома читаном блогерком Снежаном Дуканац, која је свој блог „La vie sans rides“ (живот без бора) посветила природној нези тела.
- Древне цивилизације су придавале велику важност коси. Египатска култура је била позната по култу неговања тела као храма у коме борави душа. Негујући тело, сматрали су да негују и своју душу. Посебно место припадало је коси као симболу снаге, здравља и лепоте. Стари Египћани су прали њихову косу и перике редовно. Они су то радили са мешавином воде и цитрусних сокова. Лимунска киселина раствара масна уља са косе, па је она после прања постајала глатка и сјајна. Као регенератор користили су бадемово уље.
Да ли су стари Грци наследили ову традицију неговања?
- Шишање и стил фризуре у античкој Грчкој су такође били знак социјалног статуса, иако, генерално гледано, грчке фризуре су биле веома природне. Ипак, робови нису смели да имају косу! Људи који су припадали вишим класама користили су доста украса за косу, мазали су је маслиновим уљем и ароматичним мирисима добијеним из цветова или зачина. Веровали су да су мирисе на свет донели богови и да они дају мирисе њиховим телима и коси. Кували су мешавину цвећа и лековитих биљака, као што су мира или тамјан, мешајући на крају с маслиновим уљем. Да би смекшали косу користили су чешљање и масажу.
Како су се други народи односили према коси?
- Германи су такође коси придавали велики значај. Коса је била симбол моћи и ауторитета. Чак и код њих војна и друштвена хијерархија била је у вези са дужином косе. Везивали су косу на врх главе у виду великог чвора што их је чинило вишим и страшнијим у биткама. Најгоре понижење за њих је било је да изгубе косу. Робови и ратни заробљеници били су потпуно обријани. Обријана глава за њих била је знак потчињености. Тај обичај је касније примењиван и код свештеника католичке цркве. Наиме, обријан врх главе, тзв. тонзура била је знак да се монах потчињава ауторитету.
Да ли се таква пракса мењала током векова?
- У VIII веку Карло Велики је у своје краљевство донео старе римске обичаје, мушкарци су почели да скраћују косу и да је пажљивије негују. Брада и дуга коса били су сматрани симболом паганизма од стране католичке цркве. Кратка и лепо очешљана коса била је у супротности са варварским паганизмом из претходних периода и више у складу са хришћанством. Краљ Француске Луј II, поштујући Папин свештенички императив секао је своју косу на кратко, као монах и тако изражаво и своју покорност Папи.
Колико су жене тада посвећивале пажњу својој коси и фризурама?
- Током раног средњег века жене су обично имале дугу косу. Најчешће су је уплитале у плетенице или од њих правиле пунђу. Током скоро целог средњег века жене су правиле фризуре тако да им чело увек буде откривено; често су и бријале косу око чела да би изгледало да имају више чело. Чело је у то доба сматрано јако важним делом лица. Често су га прекривале вештачким цвећем, тракама за главу или драгоценим накитом, али никада косом. Женска коса је у то доба сматрана да побуђује еротику, па су удате жене морале да је прикривају веловима. Коса удате жене је у то доба чак и сматрана својином мужа. Крајем средњег века католичка црква издала је декрет о обавезном ношењу вела за све жене.
Како се тада неговало?
- У XII веку била је позната и цењена Медицинска школа у Салерну (код Напуља у Италији), која је сажела знања старих Латина, Грка али и арапску и хебрејску медицину. На катедри за медицину предавала је чувена Тротула ди Руђеро, племкиња која је оставила медицинске текстове, посебно намењене женама. Чак је и искорачила изван медицине и оставила записе о козметици. У делу „De Ornatu Mulierum“ (козметички рецепти за жене) представљене су њене козметичке методе засноване на употреби биљака и животињских масти. У оквиру ове школе у Салерну постојала је „Минервина башта” у којој се гајило преко 300 лековитих биљака. Интересантно је, да већину биљка које се препоручују у тим записима користимо данас у индустрији козметике!
Индустријска револуција доноси и козметичку индустрију и све већу употребу хемијских супстанци у свакодневним препаратима за негу. Али, данас се поново враћамо природи...
- Сада разним хемијским средствима третирамо косу, избељујемо је, фарбамо, а онда сушимо врелим ваздухом... Све то утиче на квалитет косе који јесте наследан, али је и те како важно како се негује коса. Показало се да је најбоља нега она која долази из природе. Лепа и негована коса не само да се сматра круном лепоте сваке жене, него краси и сваког мушкарца који држи до себе.
Колико временске прилике утичу на косу и како је неговати лети?
- Током лета више боравимо на сунцу. Познато је да сунце и морска вода додатно могу да оштете и исуше нашу косу. Добра вест је, да ипак у природи можемо да нађемо одговор за све и да помоћу малих трикова можемо имати лепу и неговану косу. Основа сваке неге је хигијена, а колико често перемо косу зависи и од типа наше косе. Важно је да не претерујемо. Косу није добро често прати, јер је на тај начин додатно оштећујемо и скидамо са ње природни заштитни слој.
Како да коси помогнемо?
- Такозваним паковањем косе или маском. Масну косу је потребно неговати, али умерено. Довољно је два пута месечно направити неку квалитетну природну маску, а малим триковима при сваком прању косе можемо олакшати себи да нам коса буде дуже чиста и лепа. При сваком прању косе, можемо додати шампону пар капи етеричног уља лаванде. Поред тога што ће коса дуже остати чиста, овим малим триком ћемо помоћи да нам коса и мање опада. Током лета је важно је да то редовно радимо с обзиром на то да почетком јесени, неретко имамо проблем појачаног опадања косе.
Живите у Француској, а тамо жене веома воде рачуна о свом изгледу. Како Францускиње негују косу?
- Прво што сам приметила када сам дошла у Француску је да жене имају лепу и сјајну косу. Густина наше косе зависи од наше генетике, онога што смо добили од Бога, али сјај зависи искључиво од нас самих. Питате се, како им полази за руком да имају тако сјајну косу? На један невероватно једноставан начин. Оне косу испирају сирћетом, да будем прецизнија, испирају косу водом у коју додају сирће. Већина њих користи винско сирће, што је и природно с обзиром на то да је Француска земља вина. Уколико сте плавуша, препоручујем вам да уместо винског користите јабуково сирће. Такође, сирће од ружиних латица је права ствар, а можете га направити и сами у кућним условима. Резултати ће бити видљиви одмах, после првог прања. Поред тога што ће вам коса бити сјајнија, дуже ће остати чиста и имаће дуже волумен.
Марина Јабланов Стојановић
Маска за све типове косе
Једну кашику самлевеног семена лана прелити са 2 кашике кључале воде. Поклопити суд и оставити да стоји 20 минута. Додати 2 дл пива и ту смесу утрљати у косу. Увити косу пешкиром и оставити да стоји 2 сата. Након тога опрати косу благим шампоном. Поступак понављати једном недељно.
- Овај рецепт проглашен је за најбољи од 100 рецепата за природну негу на конкурсу у Москви. Поред тога што ће вам неговати косу, ова маска ће вам помоћи код проблема опадања косе. Ову маску сам користила после обе трудноће када сам се суочила са израженим опадањем косе. Из мог искуства вам могу рећи, да је ова маска једна од најбољих које сам ја имала прилику да пробам – открила нам је Снежана Дуканац.
Маска за суву косу
2 кашике воденог Пантенол раствора
20-30 уљаних АД капи
1 жуманце
2 кашике рицинусовог уља
Састојке помешати и нанети на косу од темена према крајевима, с тим да се одвоји 5 минута да се добро натопи и умасира у теме. Маску држати што дуже на коси, а потом нормално испрати.
Сирће ружиних латица
100 г осушених латица руже
75 мл органског белог винског сирћета
Састојке ставите у већу стаклену теглу, добро затворите и пустите да стоји на хладном и тамном месту 2 недеље. Након тога, процедите и ваше сирће је спремно.
Маска за детоксикацију косе
пола шоље глине
1/4 шоље органског јабуковог сирћета или лимуновог сока
3 кашике кокосовог уља
неколико капи етеричног уља чајевца
Помешати у стакленој или порцеланској посуди с дрвеном или пластичном кашичицом (никако металном, јер глина оксидише) глину с сирћетом или лимуновим соком, две кашике кокосовог уља и неколико капи етеричног уља чајевца. Добијена смеса се ставља на мокру косу тако да се прво добро утрља у теме, а потом у косу, али не целу, јер се на крајеве утрља остатак кокосовог уља. Маска се ставља, држи се пола сата и никако не сме да се осуши на коси, јер ју је тада јако тешко испрати.
