Срђан Кружевић, в.д. директора „Вода Војводине”: Верујем у пројекат новог моста и уређење приобаља

- Као први човек “Вода Војводине”, морам да кажем да јако верујем у пројекат новог моста и уређења приобаља који је покренуо градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и у томе има од мене пуну подршку.
с
Фото: Дневник (Р. Хаџић)

Више смо него расположени за сваку сарадњу, поготово што сам четири године био заменик Вучевића и знам колико воли Нови Сад и реку. Мој став је у сваком случају да ово није пројекат у ком има места политици, већ је он искључиво питање струке и референтних инстинтуција.  Сигуран сам да ће то прибаље бити  украс Новог Сада и да га неће угрозити ни на који начин. Студије које су рађене и биле код нас говоре да уређење приобаља не само да не угрожава град, већ и помаже регулацију подземних вода у делу града изграђеном на мочварном земљишту од Лимана 4, преко Телепа до Адица.  Нисам сигуран да ће то бити брзо, али свакако би требало да сваки град који има реку изађе на њу. Сви градови у окружењу најлепши садржај имају на реци - каже у интервјуу за “Дневник” в.д. директора “Вода Војводине” Срђан Кружевић одговарајући на питање о стању на делу новосадске обале на Дунаву, заправо форланда, од Футога до Рибарског острва, које је последњих месеци предмет жучне расправе у новосадској јавности, што због изградње новог моста, што због ширења викенд насеља и депонија грађевинских агрегата.

 У исто време грађани протестују због стања на Камењару и узводно?

- Од Каменичке аде ка Футогу, налази се викенд насеље Камењар, којег закон из 2018. године препознаје као затечено стање. Ми у сваком тренутку можемо без икакве накнаде можемо да уђемо да обавимо радове, да уклонимо неке објeкте, али не можемо да забранимо његову употребу, што можемо за неки објекат који се гради после 2018. године. На подручју Камењара постоје 33 издате грађевинске дозволе, а сви остали објекти су нелегални. “Воде Војводине” не приходују ништа од тих објеката, чак ни ону узурпацију коју плаћају они који уђу у посед неког земљишта. То је тема о којој ћу разговарати с градоначелником Новог Сада да видимо да ли можемо да уђемо у ту врсту односа са власницима тих објеката.

Шта се дешава с вађењем речних наноса на том подручју?

- Надзиремо експолатацију речних наноса између Новог Сада и Ветерника. У овом моменту ниједно предузеће у Покрајини нема дозволу за вађење речних наноса, јер су им истекле, али имају право да их ваде до издавања нових дозвола. Уколико их не добију, немају право то више да раде. Морам да напоменем да постоји депонија ближе Футогу. Тамо постоји вила на насипу, што није дозвољено по закону. Обавештена је локална инспекција, издат је налог за уклањање објекта. Покрајинска инспекција је такође обавештена и издат је налог за забрану вађења речног наноса. “Воде Војводине” с тим, осим да алармирају, више немају никакве везе.

Донете су измене Закона о водама у Скупштини Србије, чека се да га председник потпише. Како коментаришете овај закон?

- Измене Закона о водама доносе одређене новине које олакшавају рад водопривреди. Оно што је најважније, јесте да је нови закон пренео право коришћења водног земљишта на Републику Србију.. Овај закон опредељује и услове издавања водног земљишта, односно, омогућује и тачно дефинише шта је то што може да се даје директном погодбом, имајући у виду огроман инфраструктурални развој Србије, захва-

љујући председнику Александру Вучићу. Иначе, овај закон предвиђа директну погодбу за издавање локалитета за вађење речних наноса који су намењени за пројекте од јавног интереса. То значи да, када се ради Фрушкогорски коридор, нека болница или мост, било који пројекат који је држава прогласила да је од националног значаја, могуће је склопити директну погодбу без сагласности Владе Републике Србије, што наравно убрзава процес.

Критике у јавности углавном се односе на да овај закон олакшава експлоатацију водотокова?

- Важно је напоменути да је обавеза водопривреде да вади речне наносе да би реке остале пловне. Тај нанос, ако би наставио да се гомила на одређеним позицијама, мењао би ток корита реке. Ми из корита морамо да извадимо предвиђену количину и очистимо корито, а Дунав то непрестано наноси. Тако да ту генерално, ништа није нелегално. Очекујем, у септембру, да ћемо јавним позивом на конкурусу дати лиценцираним предузећима могућност да ваде те наносе у складу с понуђеном ценом. Ми контролишемо количине, да ли смо у могућности да контролишемо тачно? Ја вам кажем да нисмо и нико није. То је редовно одржавање пловног пута и да то не радимо ми бисмо вероватно имали пловни пут који је измештен, ток реке с неким новим рукавцем, ток реке који је ушао у неки небрањени део насељеног места и слично.

Каквог утицаја измене закона имају на грађанство? Шта ће бити с викенд насељима дуж река и канала?

- Оно што охрабрује, јесте што је овај закон препознао да је водно земљиште уз каналску мрежу пет метара ширине. То неће решити закон, већ одлука министра, али да бисмо дошли до тога  мора да се сагледа шири аспект. Ниједна локална самоуправа у Војводини још није донела акт о одређивању намене земљишта уз канале и реке. Тако да ми немамо јасно дефинисано шта може на некој парцели, која је довољно удаљена од реке, да се гради: да ли неки спотски садржај, индустријско постројење. По новом закону, водно земљиште у Војводини је у јавном власништву АП Војводине, а корисник је Република Србија: не може да се отуђи, не може да се гради. Може да се постави монтажно-демонтажни објекат до 10,5 квадрата.

С колико новца располажете ове године и шта намеравате да урадите с њим?

- Буџет “Вода Војводине” у овој години није баш за неку похвалу. За одржавање само каналске мреже у Покрајини, по нормативима, потребно је 4,9 милијарди динара да би се та мрежа одржавала у префектном стању. Ми у овом моменту за ову мрежу издвајамо негде око 1,3 милијарду, укључујући и одбрану од поплава. То је свега тридесетак одсто оног што је потребно и не могу да кажем да можемо одражавамо читав систем у добором стању. Систем јесте функционалан, каналска мрежа у највећем делу јесте функционална, водни објекти, укључујући уставе, црпне станице, преводнице, су у употреби. Ту постоје одређени проблеми, јер је грађевински део тих објеката у лошем стању. Имали смо низ замерки на брану на Тиси, коју сад реконструишемо из текуће буyетске покрајинске резерве са нека 22 милиона. Да би се санирала читава брана потребно је 60 и нешто милиона, тако да доста тешко функционишемо што се тиче те области. Зато стално напомињемо да је неопходно да се плаћају накнаде за одводњавање и зато понављамо да ми тај новац враћамо у систем и без наплате нећемо имати новца за каналску мрежу.

Фото: Дневник (Р. Хаџић)

Види се у медијима да “Воде Војводине” баш у вези с том накнадом одржава трибине по покрајини?

- Знам да је велики број грађана незадовољан изгледом каналске мреже, али ћу вам исто тако рећи да је наплата накнада до 40 одсто. То је рекордно ниска наплата за било шта што се плаћа у Покрајини. Када бисмо имали проценат наплате као за струју од 97 и више процената, систем би  функционисао беспрекорно. Ми пошаљемо 800.000 разреза на годишњем нивоу, а условно речено, крпимо крај с крајем. До сада нисмо ишли у извршења.  “Воде Војводине”, од када сам ја на челу предузећа, по први пут шаљу своје стручњаке на терен. Имали смо контакте са преко 2.000  грађана у 23 термина које смо организовали у шест градова. И то траје три месеца. Накнаде су у просеку 200-300 динара. Од тог новца нама функционише цео систем и користимо га и за одржавање тог система. Неопходно је да грађани развију свест о потреби издвајања новца за одводњавање.

И поред тих препрека, кажете да мрежа функционише?

- Функционалност мреже у овом контексту значи одбрану од унутрашњиох, односно подземних вода. Ми са тиме дефинитивно немамо проблем, али 85 одсто територије Покрајине угрожено је од унутрашњих вода. Оно што можемо да критикујемо јесте да се мрежа канала ширила и да сада постоји недостатак воде у тим каналима. Нисмо успели пројекат да доведемо до краја. На пример, у Бездану је потребно да за пет до 10 пута повећамо проток воде из Дунава у основну каналску мрежу, да би мелиоративни систем у западној Бачкој био довољно напуњен. Криваја има деценијски проблем, јер с друге стране свог тока није спојена на каналску мрежу ДТД и када се затворе уставе у Фекетићу и Куцури, ви имате недостатак воде у Криваји, повећање температуре воде, снижен простотак киеоника и помор рибе. С друге стране, ако упумпавамо воду у Кривају, онда пољопривредници остају без воде за заливање. Такође, каналском мрежом регулишемо и ниво подземних вода и ако спустимо ниво воде у каналима за метар, ниједна једногодишња пољоприврдна култура не може да развије коренски систем који ће дохватити влагу и онда угрожавамо десетине хиљада хектара у сушној години, као што је ова.

Шта намеравате да урадите онда по том питању?

- Захваљујући опет председнику Вучићу, Влади Репбулике Србије, међународним односима које смо успоставили, имамо приступ Абу Даби фонду, који финансира изградњу каналске мреже и нових објеката и ми у наредна  два месеца планирамо почетак радова баш на тој Криваји, где ћемо направити  једну уставу и црпну станицу, продубити корито, измуљити га и спојити га на канал ДТД и тиме омогућити наводњавање око 6.000 хектара.  Абу Даби је имао три транше од 2017. године: прва фаза је обухватила 12 пројеката вредних 15 милиона евра, с којима смо омогућили наводњавање 37.000 хекатара, друга фаза, у којој смо тренутно, обухвата 10 пројеката вредних 13,3 милиона евра, омогућиће наводњавање на још 30.612 хектара и у трећој фази намеравамо ове године да покренемо бар девет од 11 пројеката, мада је у буџету плнаирано свега три. Нови људи и менаџмент успели су да реше имовинско-правне односе и правне блокаде и да за око 32,6 милиона евра омогућимо наводњавање скоро 45.000 хектара.

Црна тачка од шест километара у Врбасу

Шта је с Великим бачким каналом? Недавно је наведено да је већим делом очишћен и да остаје проблем у делу код Врбаса?

- Од 2016. године покренуто је чишћење Великог бачког канала. Он је уређен од Врбаса до краја Сивца. Сада смо у ребалансу буyета тражили од Покрајине, између осталог, додатних 50 милона динара с којима ћемо спојити Сивац са Сомбором, а Град Сомбор је с Покрајином определио 50 милиона за радове које ће уредити каналску мрежу кроз сам град. Тако ћемо имати једно огормно парче канала које ће бити пре свега чисто, онда пловно и које ће моћи да се користи управо за наводњавање, али и да прима поплавне воде. Наравано, остаје црна тачка од шест километара у Врбасу, које је најзагађеније подручје у Европи. Пројекат се ради, финансира га Европска унија и требало би да буде готов ове године. Они имају неке своје услове, на пример да склонимо све загађиваче с канала, да би они уопште уложили средства, а ради се о преко 30 милиона евра вредној инвестицији. Или ти индустријски загађивачи из Врбаса и Куле морају да сведу своје отпадне воде на прихватљиве норме са својим пречистачима. Види се светло на крају тунела, али би требало да се склопе још неке коцкице да бисмо могли да уђемо у тај посао.

Светозар Крстић

 

EUR/RSD 117.5653
Најновије вести