Он каже да не охрабрују поруке Запада у којима се инсистира на признању тзв. независности Косова, али и покушају да се Републици Српској одузму овлашћења гарантована Дејтонским споразумом и истиче да Русија у контактима са међународним партнерима ''гура'' став који одговара Београду.
Русија није учесник дијалога, али је стална чланица СБ УН и прати ситуацију око КиМ уз сталну и веома добру размену информација и мишљења са Београдом, што је био случај и у телефонском разговору руског и српског председника Владимира Путина и Александра Вучића пре неколико дана, наводи руски амбасадор у интервјуу за Танјуг.
Истиче и активности Русије као сталне чланице СБ УН и чланице других међународних организација усмерене на, како каже, спречавање учлањења тзв. Косова у међународне институције и даљег ширења признања тзв. косовске независности.
Као најсвежији пример дипломатско-политичких активности Москве наводи разговор шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова са високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепом Борелом у Москви пре неколико дана, током којег је, како каже, између осталог, изнет и став Русије о ситуацији на Западном Балкану.
Министар Лавров је говорио о немогућности притисака и кршења суверенитета на Западном Балкану, имајући на уму, осим КиМ, и питање БиХ и превеликих активности високог представника. То видимо као мешање у унутрашње ствари БиХ, која је независна држава, а не протекторат, истиче Боцан-Харченко.
Он подсећа да је у региону много отворених питања и да проблеми нису нови, али да је све више притисака и неприхватљивих изјава које долазе из Приштине, БиХ, али и са Запада, а политичку ситуацију у Приштини види као "нестабилну" уз оцену да је тешко предвидети када ће бити настављен дијалог са Београдом, под окриљем Европске уније, и какви ће бити његови резултати.
На КиМ су избори, у овом тренутку дијалог није могућ и то је став Мирослава Лајчака и ЕУ. Не зна се када ће се дијалог наставити, а тешко је рећи какви ће бити резултати. Ситуација на Косову се није побољшала за српско становништво, нема осећаја безбедности, а превише је тензија и напетости од стране косовскоалбанске политичке елите, каже Боцан-Харченко.
Он додаје да зато, уз забрињавајуће поруке из Приштине, али и из појединих западних земаља да је решење косовског чвора наводно могуће само уз признање тзв. независности Косова, забрињава то што су остала питања ''споредна'' и што се најављује да ће се она решавати након признања.
Истиче да је дуготрајно и правично решење косовског питања могуће искључиво на основу међународног права, односно резолуције 1244 СБ УН.
На подсећање да је по ступању на дужност амбасадора у Београду рекао да ће покушати да се, "раме уз раме" са Србијом, избори да се међународно право врати у регион, пре свега по питању КиМ, и питање колико је успео у томе, каже да се "тешко утврђује међународно право у региону, али охрабрује што са Србијом имамо најбољу сарадњу, разумевање, истоветан приступ…"
Што се тиче Косова, Србија има кључну улогу, па једну од кључних - што се тиче БиХ, закључује Боцан-Харченко.
