Није прошло ни месец дана од како су посланици војвођанског парламента прихватили текст новог закона о Сремским Карловцима сачињеног на иницијативу Покрајинске владе, а он је постао предмет расправе републичких посланика, што ни највећи оптимисти нису могли очекивати након готово две деценије полемика о потреби да се стари закон из 1991. године мења или донесе нови.
Предлог новог закона на први поглед не разликује се битно од старог, шта више има само два члана више у односу на још увек важећи, али он ипак доноси суштинске измене. Како је у прилог израде новог акта својевремено речено, разлог за то јесте потреба да се створи стабилан институционални и финансијски оквир за целовит и одржив приступ обнови јединственог наслеђа Сремских Карловаца. Зато се за разлику од старог по ком се новац за финансирање обнове културно-историјског наслеђа обезбеђује пре свага у републичком буџету, те буџету општине, од накнаде за коришћење симбола Карловаца, поклона, донација и слично, предлогом новог закона предвиђа се финансирање из буyета Републике Србије, Аутономне покрајине Војводине, локалне самоуправе, из фондова Европске уније и других међународних фондова реализацијом развојних пројеката, путем донација и из других извора, у складу са законом. На тај начин, предлагачи новог закона желели су да осигурају стабилност извора финансирања и континуитет у финансирању. Намера је била и да се обезбедити савремен правно-формални оквир за његову примену у складу с промењеним околностима у којима закон треба данас да се примењује. Друга битна разлика у односу на стари закон јесте у томе што нови предвиђа мањи број чланова Одбора за обнову и развој, 11 уместо 14 и то што га именује Влада Србије, а не Народна скупштина. Новина је и да програм за обнову не доноси Скупштина Републике Србије како је било пре, него Републичка влада, и то на предлог Министарства културе, што би требало да учини примену закона ефикаснијом.
Ново је и да се осим културно –историјског наслеђа, заштита, уређење и унапређење природних добара и животне средине, те обнова и изградња пратеће инфраструктуре уврштавају у обнову којом се бави закон.
У локалној самоуправи у Сремским Карловцима надају се да ће предлог закона бити усвојен, јер, како каже председник општине Александар Саша Стојкечић, то је један од конструкционих елемената без којих практично Карловци не могу да функционишу.
- Претходне године показале су да су без таквог документа Карловци неодрживи као општина – каже Стојкечић. - Закон је конципиран тако да би се у планирању републичког буyета предвидео преко Министарства културе новац који би се искористио у прво време за обнову и заштиту културно-историјског наслеђа, а касније када се примарне ствари доведу уред, и у заштиту природе, јер велики део територије Карловаца се налази у заштићеној зони којом управља Национални парк „Фрушка гора“ и СРП „Ковиљско-петроварадински рит“, а потом улагало и у друге инвестиције.
Закон о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца усвојен је 1991. године, а ступио на снагу 1. јануара следеће. У културно-историјске објекте се улагало од 1993. године и новцем на основу тог закона обновљени су Саборна црква, Богословски семинар, Стефанеум, Илион, Стари и нови Патријаршијски двор, Доња и Горња црква, зграде 3 и 5 на Тргу Бранка Радичевића и Патријарха Рајачића 1, капела Владимира Николића на Чератском гробљу. Неповољна економска ситуација
По речима председник општине Александра Саше Стојкечића, највећи део комуналне инфраструктуре налази се у зони заштите, а одржавање је изузетно захтевно због специфичних дозвола за свако извођење радова.
- По томе се Карловци разликују од других оптшина због чега је овај закон и неопходан – каже он. – Према предлогу закона, одбор формира Влада Републике Србије, а не Скупштина како би се доношење одлука убрзало. Искуства из деведесетих година су показала спорост у раду па се сада то покушава избећи и добити на ефикасности. Мислим да је овај предлог далеко јаснији и прецизнији када су процедуре у питању. Примена после толико година ће захтевати прилагођавање, велики део обавеза пашће на локалну самоуправу која ће бити додатно оптерећена , али очекујем да ћемо успешно да се носимо са тим на добробит грађана и свих који долазе у Карловце.
успорила је темпо радова крајем деведесетих година, а НАТО бомбардовање прекинуло их у потпуности. Након тога новцем намењеним за обнову карловачког културног и историјског наслеђа само је финансирана котларница у Магистрату, а 2004. и завршетак радова на том здању у које се две године касније преселила општинска администрација.
Годинама се у многим круговима причало о закону и полемисало о изменама и евентуалном доношењу новог. Крајем 2018. формирана је радна група од представника трију министарстава која је требало да начини нацрт новог закона, али то се није догодило. Тај задатак обавила је Покрајинска влада на себе, која је нешто раније исте године основала фонд за обнову културне баштине Карловаца, а Скупштина АПВ искористила своје уставно право да предлаже законе, и поднела га републичком парламенту на разматрање и усвајање.
З. Милосављевић
