Зорчич: Проширење ЕУ на З. Балкан приоритет за Словенију, Дачић: Србима у Словенији дати двојно држављанство

БЕОГРАД: Проширење Европске уније на Западни Балкан један је од кључних приоритета за Словенију, која од 1. јула председава Саветом ЕУ, изјавио је данас председник словеначког парламента Игор Зорчич у Београду после састанка са председником Скупштине Србије Ивицом Дачићем.
zoricic i dacic
Фото: FoNet

Председник Државног збора Републике Словеније, који са делегацијом борави у дводневној званичној посети Србији, рекао да Словенија снажно подржава ширење ЕУ на Западни Балкан уз оцену да је то у овом тренутку кључно, посебно у време пандемије.

''Наша жеља је да охрабримо Србију и друге кандидате, као и земље чланице за приступ ЕУ и да им осигурамо мир, стабилност и благостање,.Словенија председава шест месеци, не смемо имати превелика очекивања, али се надамо важним помацима'', рекао је Зорчич на заједничкој прес конференцији у Дому Народне скупштине.

Дачић је захвалио Словенији на подрсци коју пружа Србији у процесу евроинтреграција уз оцену да су билатерални односи Србије и Словеније на веома високом нивоу, можда и на највишем од осамостаљивања Словеније пре 30 година.

Зорчич је констатовао да су односи две државе на одличном нивоу, не само на политичком него и у другим областима и изразио очекивање да ће бити остварени добри кораци и у будућој интерпарламентраној сарадњи.

''Надамо се да ће бити пронађен заједнчики поглед на отворена питања, као што се и раније дешавало, и да ће држављани обе земље осетити та побољшсања'', рекао је председник словеначког парамента.

Зорчич је новинарима пренео да се на састанку разговарало о питањима сукцесије имовине некадашње државе и о културном наслеђу и сагласили се да постоји жеља да се то питање убрза, посебно у случајевима када је власништво ''нејасно'', а некретнине годинама пропадају.

Навео је да су се у разговору дотакли и иницијативе Отворени Балкан, ситуацијие у Авганистану и да је констатован заједнчки поглед на та дешавања.

Дачић је нагласио да Србија и Словенија немају директних отворених питања у односима, као и да желе да питања о којима имају ражличито мишљене, као што је питање културног наслеђа или спровођења сукцесије доведу до нивоа да ти процеси што пре буду завршени.

Оценио је да су последњих година постигнути значајни резултати у економској сарадњи две земље наводећи да је 2009.године спољнотрговинска размена Србије и Словеније износила око пола милијарде евра док је, како каже, прошле године износила 1,6 милијарде евра.

Дачић је навео да је Словенија на 10. месту спољнотрговинских партнера Србије и да је један од највећих инвеститора у нашој земљи са уложених више од милијарду евра, као и да у Србији успешно послује више од 1.200 словеначких компанија које запошљавају око 25.000 радника.

Како је рекао, висина директних инвестиција Словеније у Србији прошле године је износила 466 милиона евра, а уочен је и тренд повећања српских инвестција у Словенији чија је вредност више од 300 милиона евра.

''Заинтересовани смо за даљи развој економских односа и очекујемо да наше привредне коморе и две владе наставе са тадционалним седницама на којима би се анализирала актуелна ситуација и дали предлози за даље унапређење економских односа'', рекао је Дачић.

Он је пренео да је словеначког колегу упознао са актуелном политичком ситуацијом у Србији, реформама које спроводи, предлозима за уставне промене, међустраначким дијалогом, као и са регионалним пиањима и жељом Србије да се, како каже, на прво место стави позитивна агенда као што је питање отвореног Балкана.

''То су темељне вредности ЕУ и предложимо за наше партнере из региона који нису чланови ЕУ и ту нема никакеве политике која би била у интересу једног или другог народа или државе, има само оно што је у интересу грађана'', нагласио је Дачић.

Најавио је да ће на позив Зорчича учествовати у раду седнице председника парламената Југоисточне Европе крајем септембра у Словенији.

Иначе, Дачић је приликом дочека делегацију словеначког парламента упознао са тим да се на самом улазу у зграду парламента налазе скулптуре словеначког кнеза Коцеља и хрватског краља Томислава, као и скулптуре цара Душана и Карађорђа.

''Ово је био парламент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Те скултупре су и данас овде, можда би их у некој другој земљи у региону склонили, али ми смо поносни на историју и треба да знате да сте овде увек доброслошли, надам се да је тако и у Словенији'', поручио је Дачић гостима из Словеније и предложио да састанци парламентарних делегација две земље буду редовни.

Србија је заинтересована за уставно-правно дефинисање положаја Срба у Словенији где према проценама живи између 70.000 и 100.000 грађана српског порекла, изјавио је данас председник Скупштине Србије Ивица Дачић и предложио Словенији да размотри увођење двојног држављанства Србима који живе у тој земљи.

Дачић је после састанка са словеначким колегом, председником Државног збора Републике Словеније Игором Зорчичем, рекао да је статус Срба у Словенији био једна од тема њиховог разговора и подсетио да словеначком Уставу и законима грађани српског порекла у тој земљи немају статус мањине већ етничке заједнице.

''Не постоји стални однос према потребама Срба у Словенији. Овде је реч о проблемима финансирања културних програма, незаступљености у одговарајућим програмима медија, не постоји стално финансирање'', рекао је Дачић на заједничкој прес конференцији у Дому Народне скупштине.

Додао је да с друге стране Словенци у Србији имају статус националне мањине, иако их по званичном попису, како је рекао, има мање од један одсто.

''То није питање само броја, већ и статуса и одређених права. Желимо да решење тог питања буде знак јачања наших односа, међусобног поверења, а не компликовања међусобне ситуације, апсолутно је супротно'', рекао је Дачић.

Додао је да је питање реципроцитета важно и да Србија дозвољава двојно држављанство, те да Словенци који живе у Србији могу да имају словеначко држављанство без губљења српског држављанства.

''Можда бисте могли да размислите да и ви то дозволите. Многи угледни Срби који живе у Словенији, уметници култУрни радници волели би да имају српско држављанство, али се плаше да не изгубе словеначко. То предлажемо као пријатељи, јер смо тако са Мађарском, Турском и другима решили многе проблеме, повећавајући степен међусоног разумевања и тумачећи те потезе као пријатељске", казао је Дачић.

Зорчич је рекао да Словенија има специфично уређење статуса националних мањина које је, како каже, засновано на историјским приликама наводећи да такав статус и посебна права у Словенији имају мађарска и италијанска национална мањина.

''Приметили смо да и остале националне заједнице у Словенији желе да добију сличан статус који је пример за многе европске државе. Словенија у свом Уставу оставља места за заштиту права свих националних група'', навео је Зорчич.

Каже и да је Министарство културе Словеније формирало Савет за националне мањине који се, како је рекао, стара да се испоштују све међународне конвенције у вези са тим питањем.

"Сматрамо да је то добар начин да се приђе интересима свих националних заједница'', рекао је Зорчич.

Зорчич: Обавеза ЕУ да се брине о избеглицама из Авганистана

Европска унија има обавезу и одговорност да се стара о избеглицама из Авганистана, изјавио је данас председник Државног збора Републике Словеније Игор Зорчич и навео да и Словенија, такође, има обавезу да у томе активно учествује.

Зорчич је рекао да се после преузимања власти у Авганистану од стране Талибана очекује нови талас миграција и да је став Словеније да је ''цивилизацијска одговорност ЕУ'' да се постара о мигрантима из те земље.

''У словеначким медијима се воде дебате о тзв.хуманитарном кордону, који смо већ видели 2015.године, али бих рекао да је то више личило на хуманитарну катастрофу. ЕУ има обавезу да се постара за мигранте и да пронађе заједнички језик поводом тог питања, а обавза Словеније је да у томе, такође, активно учествује'', рекао је Зорчич на заједничкој прес конференцији у парламенту Србије, после састанка са председником Скупштине Србије Ивицом Дачићем.

Дачић је казао да Србија и Словеније имају јединствен однос према дешавањима у Авганистану приметивши да у Европи и свету постоји страх од новог таласа избеглица, иако је и до сада, како каже, највише миграната долазило из Авганистана.

Према његовим речима, проблем није у миграцијама, већ у опасности од јачања исламских екстремиста у појединим земљама И толеранцији коју, како каже, западне демократије имају за такве појаве у земљама и режимима који су им блиски.

''Не треба да се гледа у Кабул, много ближе имамо центре исламских екстремиста'', рекао је Дачић.

EUR/RSD 117.5717
Најновије вести