ДОЛАЗИ ЛИ КРАЈ МОДЕРНИМ ФИЛМСКИМ СЕРИЈАЛИМА? Фаличне франшизе

Холивуд је у последњих десетак година потпуно пригрлио концепт филмских “универзума” као опробани рецепт за успех, али постаје очигледно да тај рецепт више не даје жељене резултате.
е
Фото: Youtube Printscreen / Sony Pictures Entertainment

Сведоци смо пропасти бројних филмских серијала који су некада сматрани златним стандардом популарности и успеха на биоскопским касама. Од сага о суперхеројима до поновног покретања омиљених филмских класика, река публике која хрли да види још једну верзију својих омиљених прича и ликова почела је полако да пресушује. Универзалов “Мрачни универзум”, заснован на створењима из ере црно-белих хорор филмова попут мумије и Франкенштајновог чудовишта, није одмакао даље од прве неуспешне екранизације. Нове “Истериваче духова” су ових дана дочекали празни биоскопи. Сонијева суперхеројска франшиза, базирана на галерији Марвелових ликова из серијала о Спајдермену, достигла је популарност једино као предмет подсмеха, а њихов последњи филм “Мадам Веб” управо је забележио рекордно лошу зараду широм света. Студији Марвел и ДЦ су у слободном паду већ годинама и једино што се истиче у мору бледуњавих екранизација које имају да понуде је прстохват симпатичних телевизијских серија попут “Локија” и “Миротворца”.

Фото: Youtube Printscreen /Marvel Entertainment

Узроци за ово су бројни, али нимало изненађујући. Филмски серијали су и раније пропадали због “замора материјала” – хипер-продукције садржаја, ослањања на устаљене формуле и недостатка иновације. Ништа мање штетне нису ни последице закулисних сукоба између уметника и великих холивудских студија који доводе до тога да уместо талентованих стваралаца филмове праве кадрови спремни на компромисе који не задовољавају никога, а тиме и до системског опадања квалитета. Старији љубитељи “Звезданих ратова”, “Парка из доба Јуре” и Марвелових суперхероја су презасићени обиљем садржаја који заправо не доноси ништа ново, а привлачење нових, млађих гледалаца се показало још ризичнијим од играња на карту носталгије постојеће публике. Популарност стриминг сервиса и технологија које омогућавају потпуно биоскопско искуство у сопственом дому само су допринели да људи све више избегавају одлазак у биоскоп кад искуство гледања осредњег, бучног блокбастера могу себи да приреде и код куће.

Фото: Youtube Printscreen / Universal Pictures

Колико год да делују као последица тренутка у којем живимо, овакве промене представљају природне токове понуде и потражње у индустрији забаве и методе са којима би требало да се с њима ухвати у коштац нису ништа ново. Ослушкивање пулса публике, прихватање визуелно-естетских и наративних ризика и креативне колаборација аутора који имају нешто да кажу су и раније успевали да донесу преко потребне промене и привуку нову публику. Нажалост, ова решења захтевају способност брзог прилагођавања којој гломазни филмски студији опседнути вишегодишњим пројектима једноставно нису вични. Као што најчешће бива, позитивну промену ће највероватније донети мањи студији и нискобуџетни филмови - што је добра вест за љубитеље филмова, али не и за биоскопе широм света који се по питању зараде углавном ослањају на холивудске блокбастере. Што нас доводи до занимљивог питања: хоће ли крај филмских франшиза донети и крај великих биоскопа? 

Немања Јованов

 

EUR/RSD 117.1109
Најновије вести