У питању је постапокалиптични серијал чија се радња одвија у 22. веку, давно пошто је рат између нуклеарних сила претворио земљу у радиоактивно беспуће, терајући већину популације у вишедеценијски азил под земљом и претварајући малобројне преживеле на површини у мутанте. Игра се у великој мери ослања на естетику тзв. “атомског доба” и црпи инспирацију из филмова као што су “Побеснели Макс” и “Дечак и његов пас”.
Од изласка првог дела игре давне 1997. године ова франшиза је достигла култни статус, обликујући читав жанр и донекле и сам начин на који данас посматрамо и играмо компјутерске игре. Наравно, као што се то већ безброј пут показало, популарност изворног материјала аутоматски не гарантује и успех серије или филма којем служи као инспирација. Неки од неопходних услова за то су искусан аутор, добра глумачка подела и врхунска музика, а Амазон на овим аспектима продукције није штедео. Један од твораца серије је Џонатан Нолан, брат режисера Кристофера Нолана и сценариста познатих филмова као што су “Престиж” и “Мрачни витез” и серије “Западни свет”. Међу глумцима се истичу Кајл Меклахлан, најпознатији по улогама у серији “Твин Пикс” и “Дини” Дејвида Линча, и Волтон Гогинс, чувен по споредним улогама у Тарантиновој “Омраженој осморци” и серији “Праведник”. Музику за серију је компоновао Рамин Џавади, између осталог познат по култној теми за “Игру престола”. Ово би можда само по себи било довољно да гарантује популарност серије, али су успеси, као и неуспеси сличних пројеката у последњих неколико година показали да је пресудни чинилац креативна надоградња изворног материјала, као и да се то најбоље постиже ангажманом оних који су радили на њему.
Сарадња са Тодом Хауардом, продуцентом већине до сад објављених игара у овом серијалу нам говори да су аутори серије чврсто решени да се озбиљно ухвате у коштац с тим изазовом. За разлику од многих других дела са пост-апокалиптичном темом, “Fallout” се ретко удубљује у моралне дилеме појединца и вредности људског друштва осуђеног на борбу за преживљавање у уништеном свету. Иако се не бави озбиљном анализом света који приказује, оно што с разлогом позиционира ову игру као некрунисаног предводника жанра су њена креативност, естетика и каприциозни хумор. Са једне стране, то одсуство јасно дефинисане теме и наратива олакшава посао ауторима серије јер им оставља простор да прикажу сопствену оригиналну причу, али с друге пред њих поставља озбиљан изазов налажења те нејасно дефинисане златне жице аутоироније, атмосфере и хемије између шароликих ликова који игру “Fallout” већ деценијама чине оним што јесте.
Немања Јованов
