Фестивал ће свечано бити отворен на Летњој позорници Палић у 21 час уручењем награде “Александар Лифка” прослављеном српском глумцу Богдану Диклићу, за изузетан допринос европској кинематографији. По завршетку свечане церемоније, главни такмичарски програм биће отворен пројекцијом филма “Мадам Ди Бари” редитељке Мајвен ле Беско. Као и сваке године, организатор манифестације је Отворени универзитет Суботица, који у тишини и без помпе омогућује да сви аспекти фестивала протекну у најбољем могућем реду. О томе како је организовати фестивал оваквог габарита и угледа, разговарамо са продуцентом фестивала и директором ОУ Суботица, Илијом Татићем.
– Припрема фестивала је прилично стресан период, када цео тим пролази кроз изазове. То је већином тимски рад па смо упућени једни на друге и пролазимо кроз то искуство заједно, решавајући проблеме у ходу, јер ниједно издање фестивала није исто и припреме зависе од много фактора. Како се приближавамо манифестацији тако опада тензија па је отварање фестивала велико олакшање за све нас – наводи Татић. – Чим је у питању јубиларни фестивал, онда су очекивања већа, па самим тим и одговорност. Наше је да се припремимо што боље и да будемо сигурни да смо дали свој максимум. Имамо среће да радимо са малим али искусним тимом, и са сарадницима који пре свега воле Палићки фестивал. То је важан предуслов да имамо солидну атмосферу и да нам свима буде лакше у најтурбулентнијим моментима. Померамо сопствене границе сваке године и дајемо све од себе да будемо бољи. Мислим да нисмо још достигли свој максимум и да ћемо у наредних неколико година постићи ниво организације који нико није очекивао. А тврдим да већ сад имамо један од најбољих тимова у овом делу Европе.
Ове године је велики број гостију на фестивалу - најављено је чак преко 150 људи из света филма. Кога бисте, наравно уз добитнике Лифка награда, посебно издвојили као овогодишње важне и значајне посетиоце Палића?
– Изузетно је задовољство али пре свега част што ћемо угостити Андреаса Дрезена, Богдана Диклића, Николу Ристановског, Марију Кањас... То су значајна имена европске кинематографије и људи који су обликовали филмску уметност, а чији рад пратимо са уживањем већ деценијама. Посебно бих истакао Марију Кањас као специфичну уметницу ундергроунд филма који је увек у другом плану у кинематографији, а који доноси јаке емоције у кратким и ефектним формама. Њен рад је можда мање познат у овом делу Европе и зато је ово сјајна прилика да наша публика открије нешто ново. Жирије такође чине сјајни професионалци са великим каријерама, људи који су везани за неке од најважнијих фестивала у Европи, као и са узбудљивим кинематографијама попут Грузије или Израела које публика упознаје управо преко нашег фестивала. Срећан сам што ћемо публици да представимо и млађе ауторе и глумце из филмова у такмичарским програмима, као и у документарним програмима где имамо све више сјајних аутора из наше земље. Наравно, угостићемо и студенте филма који ће представити своје радове и које ћемо у наредним годинама чекати да се појаве са својим првенцима у такмичењу на Палићу. Неизоставни су и сјајни новинари, домаћих и страних медија, специјализовани за филм, што нашем фестивалу даје додатни квалитет, јер уметници воле са њима да разговарају.
Шта бисте издвојили из овогодишњих пратећих програма као нарочито значајно?
– Трудимо се да представимо све сегменте седме уметности, од доказаних ветерана до аматера који желе да се изразе кроз филм. Зато су наши филмски и пратећи програми конципирани тако да покрију разне аспекте, а често их и комбинујемо па смо имали активности у којима критичари раде са децом, професори филма са аматерима, млади редитељи са искуснијим колегама. Сви могу нешто да науче и та размена је незаобилазни део нашег фестивала. Ове године имамо традиционалну радионицу за младе критичаре из осам земаља, посебан програм са студентима филма и продуцентима, конференцију посвећену српским биоскопима, радионицу за представнике фестивала европског филма из седам земаља. Уз то долазе и панели, изложбе, промоције књига и концерти као врхунац забаве сваке ноћи. Мислим да ће бити сјајно искуство за публику да посете изложбу посвећену Мији Алексићу као и изложбу „Палићки моменти“, где смо представили опуштене тренутке са великим звездама и публиком, који су сад већ постали историја фестивала.
Шта од страних гостију најчешће чујете као добар утисак о фестивалу?
– Већина гостију је одушевљена локацијом где се фестивал одиграва али пре свега опуштеном атмосфером. Без икаквог претеривања, то им је најјачи утисак. По томе се и разликујемо од других фестивала, врло је фамилијарна атмосфера и људи се брзо зближавају. Истовремено, то је и оно што уметници највише воле, директан контакт са људима који гледају њихове филмове, опуштено дружење без велике помпе и упознавање са нечим што је њима још увек мистериозно а то је наша гастрономија, архитектура и менталитет. Тај имиy Палићки фестивал има већ више од деценије, да је једна мала мистериозна оаза уметности и хедонизма за коју су сви чули и желе да је посете.
Н. Марковић
Колико је искоришћен туристички потенцијал Палића у сврхе самог фестивала? Има ли простора за унапређење фестивала у том туристичком сегменту и, с друге стране, повратног утицаја туризма на фестивал?
– Када ставимо по страни уметничке домете фестивала, туризам и привредни моменат је сигурно најјачи ефекат који једна манифестација може да остави на средину у којој се одвија. Не постоји рачуница у којој место где се фестивал одиграва није на добитку, питање је само колико се може надоградити на основу коју даје један културни догађај. Све студије и искуства из земаља ЕУ се своде на то да се сваки уложени евро вишеструко враћа, чак више од десет пута у комерцијалнијим културним догађајима. У Србији још увек нисмо на том нивоу и потребно је још много рада како би било јасно свима да постоји велики заједнички интерес угоститеља, хотелијера, туристичких оператера и разних других сегмената привреде да делују у барем некој синхронизацији, како би се максимално искористио потенцијал. Палић као локација је значајно напредовао последњих десетак година, држава и град су уложили много после деценија запостављања, али потребно је наставити тим путем како би се надокнадило све што је пропуштено у том периоду. Колико је фестивал важан за Палић довољно сведочи да док се он одвија, овде тешко да можете наћи слободан кревет. А пун потенцијал очекујем да видимо тек за десетак година јер има заиста много простора за напредак.
