ИНТЕРВЈУ Милутин Петровић: Као да сам снимио „Степенице ка небу”

БЕОГРАД: Филм „Нечиста крв – грех предака” редитеља Милутина Петровића имаће светску премијеру 22. јула ове године на Летњој позорници Фестивала европског филма Палић, који се ове године одржава од 17. до 23. јула.
m
Фото: This and That Production/Promo

Ово остварење наћи ће се у Главном такмичарском програму фестивала, где ће бити у конкуренцији за Златни торањ за најбољи филм, Палићки торањ за најбољу режију, као и за Специјалну награду жирија. Улоге у филму тумаче Драган Бјелогрлић, Анђела Јовановић, Катарина Радивојевић, Феђа Штукан, Тим Сејфи, Нела Михаиловић, Марко Грабеж, Александар Ристовски, Недим Незировић, Дејан Бућин, Теодора Драгићевић, Милица Гојковић и Ваја Дујовић. Филм је рађен по сценарију Војислава Нановића, који је адаптирала Милена Марковић. За сценографију је био задужен Миленко Јеремић, који је са својим тимом за потребе филма изградио реплику Врања из 19. века, док је величанствене костиме епохе креирала костимографкиња Марина Меденица. Фим је настао у продукцији Тхис анд Тхат Продуцтионс. Београдска публика филм ће моћи да погледа 24. августа на премијери у Комбанк дворани.

ФилмНечиста крвгрех предакабазиран је наизгубљеномсценарију Војислава Нановића. Потом је прошао кроз адаптацију Милене Марковић, да бисте га Ви коначно режирали. Шта Вам се допало у Нановићевом сценарију, а шта је све и на који начин измењено у финалној верзији филма?

– Основна идеја, главни кључ за читање Бориног дела је Нановићев. То шта је он смислио и како је то реализовао не би тридесет најбољих сценариста данашњице могло да уради. Од свих дела Боре Станковића он је направио једну породичну сагу у којој су Митке и Софка, Ташана и Хаџи Трифун, Парапута и Ефенди Мита протагонисти исте приче. Још генијалније што је Воја урадио је што је из Бориних дела исцедио драмску структуру, узбудљива дешавања, обрте и сплетке, што је заиста ингениозно. Бора је писац карактера, сликар емоција, трпљења и дубоких стања његових ликова. Такви писци остављају утисак да су идеални за филм, али уствари је сасвим обрнуто. Језик којим говори филм не подноси стање, емоције често види као нешто досадно, а са друге стране "воли" туче, убиства, експлозије и све те ужасе којима обиљује целокупна светска кинематографија. И онда Војин гениј успева да из Бориних дела исклеше један прави узбудљив филм. То на пример никада није успело никоме ко се бавио драматизацијом вероватно највећег писца икада - Достојевског. Ето то, не да ми се допало, него сам до дана данашњег забезекнут и одушевљен надахнућем којим је Воја решио једну немогућу драматуршку једначину за три непознате. Милена је све то још пропустила кроз свој свет, превела је на данашњи језик неке ствари које су код Воје биле под тепихом. А ја углавном уживао режирајући један јако добар сценарио.

На домаћој филмској сцени годинама сте познати као редитељ филмова са израженим ауторским печатом и скромним буџетима. Какав је Вама био доживљај рада у другачијим околностимаса великом националном темом, познатим литерарним предлошком, историјском костимографијом и сценографијом…?

– Некада свираш акустичну гитару са усном хармоником око врата, некада свираш у бучном бенду па одврнеш појачало, а некада си у прилици да диригујеш филхармонијом. Радим овај посао већ четрседет година и заиста знам много о "солфеђу" филмског језика тако да нисам имао никаквог проблема када су почеле пробе са оваквом продукцијом. Само сам уживао у сарадњи са врхунским "музичарима". Ок, понекад пожелиш да си сам са својом акустаром, али привилегија је и велико уживање радити са тако великим "оркестром" са којим сам имао прилике да радим на "Нечистој крви". И то по "партитури" Воје Нановића, коју је написао користећи мелодије и ритмове Боре Станковића.

ФилмНечиста крвокупља сјајан и велики интернационални глумачки тим. Какво искуство носите са снимања, с обзиром да сте сарађивали и са искусним глумцима али са младима, који тек афирмишу своје каријере. Шта Вам је било најузбудљиве у раду с њима, а шта највећи изазов који је требало успешно превазићи?

– Не могу да сачекам да филм крене у биоскопе, па да сви престану да питају нешто мене него да крену да се одушевљавају глумцима. Почевши од Бјеле, који је сигурно одиграо улогу живота, у глумачком ансаблу има познатих, мање познатих и још увек непознатих, али само фантастичних глумица и глумаца. Немам речи којима бих могао да опишем захвалност и задовољство оним што је глума у овом филму. Притом све по мом укусу, баш онако како ја волим, дакле онако како замишљам да би волео Џон Форд. Што се тиче онога због чега се праве филмови, а то је да гледаоци верују да су глумци прави људи чије тајне и авантуре имају прилике да гледају из мрака биоскопске сале, дакле што се тога тиче осећам се као да имам снимљен "Stairway to heaven " и не могу да дочекам да плоча изађе и људи чују шта смо направили. Предобро, што би рекли млади.

Филм ће светску премијеру имати на Фестивалу европског филма Палић, на који се враћате након 2015. и тадашње пројекције филмаПетља”. Шта за Вас лично значи повратак на Палић и својеврснаверификацијафилма у главном такмичарском програму, раме уз значајна остварења европске кинематографије?

– Палић је заиста једно предивно место, тешко је замислити боље место да ваш филм прохода и проговори него ону тврђавицу у шуми поред језера. Сем тога на фестивалу је окупљена готово сва стручна јавност региона, тако да је то лепа прилика да сви они виде неку врсту ексклузивне предпремијере нашег филма. Не размишљам о Паличком фестивалу као такмичењу, већ баш тако, као дивном месту за специјалну прву пројекцију.

Н. Марковић

EUR/RSD 117.5784
Најновије вести