Представници ове фирме седе са једне стране стола, адмени агенције “Стерлинг Купер” са друге, сви гледају у платно на којем се ређају слике некада срећне породице, а реч има Дон Дрејпер, стасити креативни директор “Стерлинг Купера” у елегантном оделу кога тумачи амерички глумац Џон Хем.
Људи из “Кодака” били су сумњичави да ли ће успети да продају пројектор за слајдове, али после само неколико минута Дрејпер их убеђује да то „није свемирски брод, већ временска машина”, рингишпил који ће купца вратити тамо где би желео да буде поново.
Тих неколико минута серије “Људи са Менхетна” (Mad Men) показатељ су да се „моћном презентацијом и једноставном, великом идејом” у рекламној индустрији може постићи много, сматра Дерек Блајс, креативни директор њујоршке компаније за адвертајзинг “Батен, Бартон, Дарстин и Осборн”.
- Многи су утицаји серије на свет адвертајзинга преко стила, начина причања приче, носталгије, једноставности и романтике тог времена - истиче Блајс. - Требало би да нас све инспирише да укључимо више емоција и уметности у овај посао, али нас учи и које то ствари не бисмо смели да радимо.
Један од најтежих удараца за агенцију “Стерлинг Купер” и њеног креативног директора Дона Дрејпера у серији “Људи са Менхетна” била је одлука дуванске компаније “Лаки страјк” да после 30 година прекине сарадњу са њима. “Лаки страјк” новог партнера проналази у агенцији “Батен, Бартон, Дарстин и Осборн”, која је од 1928. године такође смештена на Медисон авенији њујоршког Менхетна. Много година касније, у тој агенцији запослио се Дерек Блајс из Канаде, на кога је телевизијска серија аутора Метјуа Вајнера оставила велики утисак.
Блајс је каже да је агенција у којој је запослен „вишеструко повезана” са серијом.
- Сада људи због серије знају шта значи када им кажем да сам креативни директор, иако су наравно потребна још нека додатна објашњења - а тврди и да је серија је утицала да његов посао. - Подсетила ме је и на то колико су идеја и презентација заправо важне - добра замисао је добра само онолико колико је добро представите клијентима.
Дотерани, уредно подшишани и обријани мушкарци у скупим, стилизованим оделима, који пију виски и склапају вишемилионске уговоре у име њихове компаније, чији је главни представник Дрејпер стандардна су слика серије “Људи са Менхетна”. Аутори серије направили су „невероватан посао” како би верно осликали свет адвертајзинга у Њујорку током 1960-их и 1970-их година, сматра Дерек Блајс.
Дрејперу је место у музеју
Дерек Блајс, на основу дугогодишњег искуства у Њујорку, каже да су се и у Северној Америци ствари побољшале, али да то није довољно:
- Треба нам још жена као што је Пеги, још људи другачијих раса и још више различитости.
Многим љубитељима серије “Људи са Менхетна” омиљени лик је самоуверени и гламурозни Дон Дрејпер, симбол успеха послератне Америке.
- Дрејпер не би био успешан данас и њему је место у музеју - сматра Дерек Блајс. - Али би зато Пеги била успешна, треба нам још људи попут ње.
- Стил, креативни процес, сјај и гламур, презентације и ручкови на којима се пије мартини, али и мизогинија, малтретирање, притисак и анксиозност - наводи Канађанин елементе адвертајзинга тог времена који се могу видети у серији.
Ово остварење, које је освојило 14 Еми награда, подсетило га је, каже, да би посао којим се бави требало да буде „забаван, вредан и нешто што треба славити”, а верно је осликало „лудило креативног процеса и моћ велике, али једноставне идеје”:
- Мислим да је адвертајзинг постао сувише компликован и требало би да се вратимо храбрим, снажним и једноставним идејама.
Али, да ли данас рад у агенцијама за маркетинг и адвертајзинг изгледа као током 1960-их у Њујорку? Блајс је током каријере искусио обе стране медаље - носио је и елегантна одела као креативни директор компаније на Медисон авенији, али су сада ти дани далека прошлост.
- Често кажу да би требало да се облачите као онај који ради посао који желите да добијете, али сада се одлучујем за црну мајицу кратких рукава. Сада је она можда и метафора, не морам да засучем рукаве када прионем на посао, јер их немам и увек сам спреман - сликовито описује Канађанин.
Радња серије смештена у 1960-те и реалност у свету адвертајзинга у другој деценији 21. века деле још једну вредност - значај идеје. А многи верују да је Метју Вајнер, аутор серије, инспирацију за лик Дона Дрејпера пронашао у Џорџу Луису, једном од водећих фигура америчког адвертајзинга у другој половини 20. века. Луис је постао познат по рекламним кампањама које је радио за америчку компанију “Ксерокс”, телевизију МТВ, ЕСПН, Томи Хилфигер и друге брендове, али и насловне странице магазина “Есквајер”, које се данас чувају у Музеју модерне уметности (МОМА) у Њујорку. Међутим, Метју Вајнер је одбацио тврдње да је Луис био „оригинални Дон Дрејпер” и додао да он „нема никакве везе са серијом”. Лик Дрејпера више има сличности са Дејвидом Огилвијем, оснивачем компаније “Огилви” из Њујорка, поручио је Вајнер.
У првој сезони серије појављује се Пеги Олсон, уплашена и вредна секретарица, која покушава да се снађе у свету адвертајзинга у којем владају мушкарци, а неретко завршава у сузама у тоалету, не желећи да покаже слабост пред колегама. Она сваког јутра из Бруклина долази на посао на гламурозни Менхетн - обучена је сведено, коса јој је скупљена, шишке јој падају на чело, а поглед јој је често спуштен.
- Да ли си од Амиша или шта? - упитао ју је Пит Кембел, извршни акаунт менаџер (извршни руководилац за клијенте) и један од главних ликова у серији.
У седмој, финалној сезони серије, Пеги, чији лик тумачи америчка глумица Елизабет Мос, постаје шефица посрнулог Дона Дрејпера, а у завршној сцени запошљава се у агенцији “Мекен Ериксон”, где улази у шареној хаљини, са модерном фризуром и наочарима за сунце, док јој у рубу усана стоји запаљена цигарета.
