Прослављена глумица је рекла да воли фестивале какав је овај у Сопту, те да тиме показујемо да се културни и важни догађаји не дешавају само у великим центрима, већ да "треба да се одигравају на свакој већој ливади".
"Бар смо у ливадама богати. Када би се тако водило рачуна о језику и културним потребама и оних људи који не живе у великим градовима ми бисмо били веома богата земља”, рекла је глумица.
Каже и да има оних који из неког малог места не могу да дођу на представу од осам увече која траје до 11, али је поручила да њихове културне потребе нису мање због тога што живе у малом месту.
"Значи морамо наћи пут и начин, а Сопот је добар начин. Мени лично значи да се сретнем са својим пријатељима, са онима који су живи и приказују своје филмове, али и да се присетим колега који су отишли од мене, да их некако загрлим својим очима и мојом душом”, испричала је Тања Бошковић.
Вечерас су на Фестивалу Софест уручене награде “Статуета слободе” за изузетан допринос филмској уметности,а добитници су драмски писац, сценариста и редитељ Душан Ковачевић, глумица Тања Бошковић, редитељ и сценариста Здравко Шотра и сценограф Миленко Јеремић.
“Поштовани пријатељи, захваљујем се на овој дивној награди. Овде сам био пре 50 година дружећи се са Батом Живојиновићем и фестивал у Сопоту је један од најпопуларнијих наших фестивала, тако да је мени част што сам примио награду”, рекао је академик Душан Ковачевић.
Награду му је уручио Радосав Стевановић, доајен Филмског фестивала у Сопоту, а према образложењу жирија: “Душан Ковачевић је епоха у нашој књижевности, филмској и позоришној уметности и по његовим делима ће се и у далекој будућности препознавати веови у којима он живи и ствара. Велики писац, познавалац људске душе на брдовитом Балкану”.
Ковачевић је казао да има двојако осећање поводом награде.
"Прво је да сам ово доживео, а друго је мало иронично, а то је да сам старији од већине награда које сам добио. Томе бих додао и једну необичну причу - многи моји пријатељи са којима сам правио фимове, данас су споменици, као што ће то бити Бата Живојиновић, или имају називе улице. Било је лепше док су били живи, хвала вам”, рекао је Ковачевић.
На фестивалу ће бити приказан његов последњи филм “Није лоше бити човек” (2021) који потписује као сценариста и редитељ према својој позоришној драми “Кумови”, која је дуги низ година на репертоару његовог позоришта Звездара театра.
Глумица Тања Бошковић већ је била добитница Статуете слободе 1982. године за чувено глумачко остварење у хит филму “Балкан експрес” Бранка Балетића.
"Она је својим филмским ликовима увек доносила тешко достижну оригиналност, испуњену читавом палетом особених талената, које је спајала у јединствени уметнички доживљај. Јунакиња Космаја и до данашњег дана јуначки ходи трновитим уметничким стазама", навео је жири, а награду је уручио Живорад Милосављевић, председник Фестивалског одбора.
Тања Бошковиће је казала да је пре 40 година исто као вечерас долетела из Херцег Новог да прими награду.
"Сада ову награду носим да покажем унучићима да мој живот није био само брука, већ јер било и неких лепих ствари. Све вас грлим", захвалила је глумица.
Чувени редитељ филмова и ТВ серија Здравко Шотра није присуствовао уручењу, а глумица Тамара Алексић прочитала је његово "љубавно писмо фестивалу у Сопоту и његовој публици".
"Драги пријатељи, жао ми је што вечерас нисам са вама да обновимо лепа сећања на деценију дружења на овом филмском фестивалу, да оживимо сећање на многе филмске уметнике који су овде радо долазили, али на жалост више нису међу нама", навео је Шотра у писму.
У образложењу за награду се наводи да је Шотра добро познат свим љубитељима седме уметности и да старији памте серију "Више од игре", они нешто млађи филмове "Браћа по матери" или "Лајање на звезде", а у овом миленијуму наш угледни редитељ је оставио дубок уметнички траг.
Филмском сценографу Миленку Јеремићу награду је уручио уметнички директор фестивала Александар Аврамовић, а у образложењу жирија наводи се да је Јеремић случајно почео да ради на филму давне 1965. године и то на наговор кума Бате Живојиновића, када је био асистент сценографа на филму “Човек није тица” Душана Макавејева.
На овом фестивалу ће публика, између осталих његових креација, видети филмску реплику Врања из 19. века, један од највећих и најамбициознијих филмских сетова насталих на почетку овог века - за потребе снимање српског филма “Нечиста крв - Грех предака” Милутина Петровића.
Цењени сценограф је рекао да током каријере никада није радио за награду, али да је захвалан.
"Што се мене тиче могу само да гарантујем да ће бити још успешних послова”, најавио је неуморни сценограф.
Тиме је церемонија доделе награда “Статуета Сободе” била завршена.
Ово је свакако њена година, јер је недавно освојила престижну позоришну награду “Жанка Стокић” за изузетно драмско стваралаштво, а вечерас је примила “Статуету Слободе” за филмску уметност.
“Награде ми веома значе да покажу да мој живот није био само брука, већ је ту било и нешто добро. Дакле неко се после 50 година сетио да сам ја нешто овде мало урадила у филмској уметности”, скромно је приметила.
Присетила се да је на Филмском фестивалу у Сопоту била и у жирију, а овде је снимала и чувени филм “Саблазан” (1982) редитеља Драгована Јовановића према сценарију Велимира Лукића и Гордана Михића, а да је прву улогу на филму ту остварио велики глумац Љуба Тадић.
Глумица је разгледала тек отворену изложбу под називом “50” у Галерији Центра за културу Сопот, наводећи да се на њој налазе и сви њени пријатељи, колеге глумци Велимир Бата Живојиновић, Драган Николић, Милена Дравић, Бора Тодоровић, Оливера Марковић, “сви они који су некада били, постојали, а више их нема”.
Тања Бошковић је и даље веома активна, игра у позоришту, има је и на филму “Жив човек” (2021) Олега Новковића, али и у тренутној хипер продукцији ТВ серија (“Група”, “Мочвара”, “Каљаве гуме”).
“И нема ме много у односу на то колико се снима данас играног програма. Не очекујем у последње време ништа, јер се сада мени већ дешавају многе радости. Зато не бих да нешто очекујем. Тренутно радим представу “Успомене Саре Бернар” у позоришту у Херцег Новом са колегом Дејаном Ђоновићем и томе се радујем. Играћемо у том граду у дивном дворишту Херцегновског музеја. Углавном такве ствари су мени важне данас", каже глумица.
Додаје да више нема потребу да прави планове, да жури, ни да жели.
"За мене је дошло време када се жеље некако саме од себе остварују и то много више у сусрету са људима”, каже глумица.
Каже и да не прати помно савремену домаћу кинематографију, не иде на премијере и нема за тим више потребе.
“Куда иде домаћи филм данас не зависи ни од једног уметника, већ од оних који улажу новац у продукцију. Престало је да постоји то време када се Министарство културе озбиљно бавило нашом кинематографијом, када се планирало и имала се идеја шта се жели и како се жели за филмове на нашем језику. Сада је то један хаос, са моје тачке гледишта изгледа тако. Опет, ми старији често претерујемо и не схватамо оно што долази. Можда је ово много боље време за филм него што је било ономад кад смо ми патили и били у прилици да не можемо да изразимо нека наша добра осећања и мисли”, закључила је Тања Бошковић.
Јубиларни 50. Филмски фестивал “СОФЕСТ” у Сопоту свечано је отворен вечерас и трајаће до 10. јула као пресек српских фимова у протеклих годину дана.
