Химна љубави и еротичности

Следеће године навршиће се пола века од када је Тања Крагујевић (1946) објавила своју прву књигу, у истоименој едицији Матице српске. Била је то поезија, илустрована уметничким фотографијама

њеног оца Стевана Крагујевића, под насловом “Вратио се Волођа”. А синоћ је, на свечаности у србобранском Позориштанцету, примила “Ленкин прстен”, за најлепшу љубавну песму (“Вода”), објављену у избору њене поезије “Од светлости, од прашине”.

Све што се у стваралачком смислу догађало између тих година-граничника, стало је у преко двадесет књига углавном поезије, које носе потпис и аутентичан уметнички знак Тање Крагујевић. Она данас живи у Земуну, у непромењеном убеђењу да човек може постојати само као биће културе. Добитница је бројних признања, међу којима се истичу она која носе женска имена: Исидора Секулић, Милица Стојадиновић Српкиња, Десанка Максимовић, Ленка Дунђерски (односно награда “Ленкин прстен”).

Жири који је ове године њеној руци наменио Прстен, сматра да је песма “Вода” Тање Крагујевић “истинска химна љубави и еротичности, исписана пером жене, дата кроз визуру жене, у славу жене”.

Са каквим осећањима сте примили вест о још једној награди која носи женски предзнак?
– Са сјајном и пребогатом асоцијацијом, да ова јединствена награда симболично везује Оду Жени и Творачки принцип, овековечујући и славећи пођеднако Љубав и Поезију.

Већ сте пола века присутни на српској књижевној сцени. Какво је место поезија имала у културној јавности када сте објавили прву књигу, а какво данас?
– Гостујући у гимназијама, и библиотекама, или у радио- емисијама, често говорим о времену својих почетака. Млади, па и њихови професори, публика, слушаоци, једва да могу поверовати мојим речима. Ипак, богата документација (фотоси, исечци из штампе, часописи некадашње Југославије, све што иначе поверавам Историјском архиву Београда, у оквиру Легата породице ), сведоче о ванредној, данас незамисливо подстицајној атмсофери, која је прихватала и пратила младе наде и таленте, песничку реч. Омладински листови и часописи, плакати књижевних вечери, пуне ауле и сале факултета, или најмањих библитека у најудаљенијим крајевима, поетски фестивали, телевизијске емисије у које су уложене посебна креативност и слух медијских посленика, песничка гостовања и турнеје, вест о новој књизи, или књижевном наступу као вест дана у нашој штампи, добродошлица са којом су примани књижевни гости из других земаља – данас готово да представљају сцене неког фантастичног дневника. Или сан оних који се поезијом, у тишини, често ван рефлектора јавне сцене, па чак и без валидне књижевне рецепције (немамо више сталне рубрике књижевних критичара) предано баве.

Знате ли ко су данас читаоци љубавне поезије?
– То питање нас, чини ми се, доводи до врло осетљиве теме – ко су читаоци поезије уопште. Мало их је, а љубавна поезија је чак на неки начин и фаворизована, премда, одмах да кажем, не на најбољи, већ често и на погрешан начин. Песме љубавне тематике и мотива често освану у блоговима корисника интернета, зависно од њиховог личног укуса и потреба да прозборе о акутној, личној рани, и поделе властити доживљај са “пријатељима” које никада нису видели, нити са њима поделили интимни дијалог, и са истомишљеницима, који ће се, на исти начин, у знак недостатка других одговора, огласити на истој адреси. Са да или не, свиђа ми се, или не…

Књижевност и интернет?
– Велика интрига. Благодет у трагању за информацијама, подацима, фрагментима онога што најављује права открића. И тако недостатан извор, када се тиче правих “формата”, па и хронологије догађаја ( покушајте са било чиме што се не подудара са “некомпјутерском ером”) или квалификовних презентација валидних извора.

Књига, и само књига, рекла бих. Њена ера је ипак, непревазиђена. И траје, ничим замењива.

Радмила Лотина

Поезија и Љубав
– Данас су поезија, и љубав сама – нејасни домени. Изгубљени у простору између брзих порука, у светлима која забљеште са малих екрана мобилних телефона. У категорији су освајања “контаката”, између пошиљаоца и примаоца, тријумфално уоквирени бројем пратилаца на мрежи. У сјају тренутка, који се гаси заједно са справицама које одашиљу своје сигнале, поруке жудне нечега – што одиста најчешће измиче стварним, данас готово иреалним димензијама ова два појма – Поезије и Љубави.
 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести