По речима главног уредника „Архипелага” Гојка Божовића, у песмама ове збирке „свакодневица и култура стапају се у целовит израз”. „Природан глас тог органског јединства јесте освојена и проживљена једноставност уз чију помоћ песник говори о суштинским искуствима егзистенције. По томе Алексићева поезија постаје препознатљива”, каже Божовић.
Он додаје да се „препозната, проживљена и дубоко усвојена искуства у песмама Мирослава Алексића потом се повезују са искуствима стеченим у дугом трајању културе и историје”.
„Заједно с културом потеклом из различитих историјских епоха, али увек провераваном у новом и конкретном тренутку, и са изабраном традицијом као дубоко личним избором, живот постаје трајање испуњено смислом, чак и у часовима у којима се све расипа и разара”, наводи Божовић. „Песма је глас тог трајања, начин да се повежу елементи искуства из различитих времена и традиција, могућност да се лик аутентичности пронађе у обичном и непоновљивом дану нашег живота”.
М. С.