Ђорђо Сладоје уредник Летописа Матице српске

Летопис Матице српске, настарији књижевни часопис који од 1824. до наших дана континуирано излази и сматра се једном од најдужих тековина српске културе, добио је ново уредништво које почиње свој мандат од почетка следеће године.
matica srpska, Dnevnik arhiva
Фото: Dnevnik.rs

За главног и одговорног уредника изабран је песник Ђорђо Сладоје, а чланови ће бити Селимир Радуловић, Зоран Ђерић, Ненад Шапоња и Јелена Марићевић Балаћ. Иако је претежно књижевног карактера, Летопис се бави и другим уметничким, научним и друштвеним темама.

Историју Летописа, од његових оснивача до наших савременика, чинило је низ знаменитих личности наше књижевности и културе. Покренуо га је професор новосадске гимназије Георгије Магарашевић крајем 1824. који се определио да предмет часописа буде “све што се год Словенског народа од Адријатског до Леденог и од Балтиског до Црног мора, а особито што се наш Сербаља тиче и то у књижевном призренију”, а под геслом “Никога не увредити, но свима што више ползе принети”. Али када је запретила опасност да се угаси, Матица српска, основана у Пешти 1826. преузела је на себе издавање Летописа.

За све време свог трајања Летопис је био и остао централни српски часопис који понешто конзервативан, настоји да окупи проверене вредности српске књижевности, науке и културе. Своју мисију Летопис је остваривао са променљивим, али несумњивим успехом, наводе у Матици српској.

Септембарски број Летописа, који је приредило досадашње уредништво на челу са Ђорђем Деспићем, а у коме су и Слободан Владушић, Тамара Крстић и Предраг Петровић, и пред њима су још три броја, прве странице посвећеује новим поетским и прозним записима. Поезију у овом броју објављују Енес Халиловић, Благоје Савић, Жељко Вукобратовић, Весна Цвјетићанин и Ана Милош, а прозу Милан Мицић и Јовица Аћин. Приповедач, романсијер, песник и драмски писац Енес Халиловић (Нов и Пазар, 1977) поред поезије представљен је и кроз разговор који је са њим водио Никола Живановић о његовој новој збирци песама “Бангладеш: манифест квантумизма” (Грађански форум, Нови Пазар) о којој у рубрици Критика пише Драгана Бошковић. У разговору Халиловић каже да је песник узимао речи говора и речи написане,обе врсте речи одзвањају у песнику који је наравно, нешто и читао и гледао и све то скупа живи у песнику. По његовим речима, подстичу га ритомови реченица, јер песник је корито којим тече језик, тече и жубори. Много песника плута у рукавцима “Бангладеша” јер та књига је анализа и синтеза целокупног светског песништва.

Овај број Летописа доноси одломак из новог рукописа Мира Вуксановића “Разговор с Немањом”, док у рубрици Есеји објављује текст недавно преминулог књижевног историчара Миодрага Матицког у коме аутор осветљава однос Васка Попе према стиху, са посебним освртом на седмерац. Јован Делић у свом раду пише о песми “Плава гробница- Видо” Милосава Тешића и упоређује је са песмама истог наслова Милутина Бојића и Ивана В. Лалића. Драгана Вујаковић Драгаљевић бавила се поступцима деструкције и депоетизације националних, идеолошких и етичких митова у поезији Љубомира Симовића, а Жарко Миленковић сликама националног страдања на примерима песничког дела двојице српских песника са Косова и Метохије Драгомира Костића и Живојина Ракочевића. Последње странице Летописа посвећене су приказима нових књига.

Нови секретари Одељења МС

На јучерашњој седници Управног одбора Матице српске изабрани су, поред новог Уредништва Летописа, и нови секретари појединих одељења. Секретар одељења за друштвене науке биће др Милован Митровић, за књижевност и језик др Исидора Бјелаковић, а за сценске уметности и музику др Зоран Максимовић. Секретар Одељења за ликовне уметности и даље ће бити др Владимир Симић, а за природне науке академик Рудолф Кастори. На челу Лексикографског одељења је др Љиљана Пешикан Љуштановић, а нова управница Рукописног одељења је др Зорица Хаџић.

        Н. Попов

EUR/RSD 117.3637
Најновије вести