"Језик може да раздваја или да спаја. Свака група људи има право да воли свој језик и да га чува. Ужасавам се језичко-политичке визије да би једног дана енглески могао да постане општи језик широм света, а да бројни матерњи језици спадну на статус регионалних дијалеката", рекао је Гаус у интервјуу Тањугу уочи доласка у Београд.
Он сматра да је исправно и важно инсистирати на значају и достојанству властитог језика, али исто тако не треба властити језик вештачки разграничавати од других језика.
"Тако, примера ради, постоји тај заједнички немачки језик, који се говори, пише и разуме у четири земље, али тај се језик у све четири земље формира на различите начине, делом веома различите. Срећан сам што постоји и јединство немачког језика и његове интерне разлике", истакао је Гаус.
О будућности језика који су се раније подводили под "српско-хрватски", каже да не може да суди.
"Али била би велика штета да се реалне разлике међу тим језицима административно увећају, тако да се једног дана Срби и Хрвати могу споразумети једино ако уз себе имају преводиоце", приметио је Гаус који се залагао да писци попут Андрића, Киша, Тишме, Крлеже буду препознати на немачком говорном подручју као значајни за светску књижевност.
Уредник програма "Четири земље, један језик" почасног госта Сајма, Владимир Арсенијевић окарактерисао је Гауса као "квинтесенцијалног Европејца".
"Ја сам Аустријанац, па тиме и члан Европске уније, али знам и да је Европа већа од Уније каква је она данас и уверен сам да те друге европске земље дају важан допринос европској култури, а да је он нажалост недовољно познат и исувише ретко уважен. Ја желим да макар у малој мери допринесем промени, дакле да се Европљани с ове и с оне стране боље упознају", каже Гаус.
На српском је објављена само једна Гаусова књига "Европски алфабет", а у оквиру Сајма књига биће организован разговор са њим управо на ту тему, у коме ће учествовати и Ласло Вегел уз модерацију Ивана Ивањија.
"Ту сам књигу написао још 1996. и покушао да у њој анализирам и критички се осврнем на кључне појмове политичке дебате и културног дискурса. Књига је до данас превођена на бројне језике, што указује на то да проблеми са којима се Европа тада суочавала ни до данас нису решени", примећује аутор.
Гаус каже да ту исту књигу пише данас, додао би читав низ нових појмова као што су "азилант", "исламизација", "избегличка криза", "балканска рута".
Један од најзначајнијих европских есеијиста има своје корене у Војводини, тачније у Футогу одакле су му родитељи, који су се после Другог светског рата населили у Салцбургу где 1954. рођен Гаус.
"Тај стравични рат су немачки националсоцијалисти донели на Балкан, а спроводио га је Вермахт. Нису фолксдојчери Југославији објавили рат. Сигурно јесте било и превише фолксдојчера који су криви за колаборацију са Вермахтом, али није цела етничка група била фашистички настројена. Стога је и њихово протеривања после рата било неправедно", сматра Гаус.
Он каже да се његов стриц као седамнаестогодишњак прикључио партизанима, "вероватно јер је хтео да остане са најбољим пријатељима из школе, који су били Срби", али је и он је након рата морао да напусти земљу.
Гаус живи у Салцбургу, а дипломирао је немачку филологију и историју на унивезитету у родном граду.
Веома рано је поцео да пише и објављује књижевне есеје, а међу многим темама којима се бавио су етничке мањине које објављује пре свега у бечком "Дневнику".
Од 1991. Гаус је главни уредник часописа "Литература и критика", а пише за листове у Аустрији, Немачкој и Швајцарској, као што су "Време", "Франкфуртер Алгемајне цајтунг", "Ноје цирихер цајтунг" "Салцбуршке вести".
Године 2006. примљен је у Немачку академију за језик и поезију.
Специјалност су му текстови посвећени националним мањинама за које многи читаци и не знају да постоје, а често пише о земљама источне Европе које је посетио у више наврата.
Његове репортаже и есеји описују културу тих земаља, разговоре са њиховим интелектуалцима и писцима, али и са људима на улици. Настоји да проимовише писце из тих средина који су непознати немачким читаоцима.
Гаус је добитник бројних награда међу којима се издвајају Награда аустријских књижара за толерантно размишлајње, Европска награда за есеј и Награда аустријског Министарства културе за публицистику о култури.
