Награђена књига Пут за Хум настала је на темељу добро познате Ђогове поетике, али је сада песма доведена до благости сазнања, мудрости зрелих година и духовних обасјања које отварају перспективе виших, метафизичких светова. Песник се суочава са далеким архетипским, светосавским обрасцима, са предачким историјским искуствима, али и личним, индивидуалним преиспитивањима на основу којих се добија богата и садржајна слика света. Ово је књига једног зрелог песника чији креативни плодови ће се дуго, са пуном естетском рафинираношћу и топлином памтити, читати и тумачити, саопштио је на конференцији за новинаре жири, који је радио у саставу: Иван Негришорац, председник, проф. др Александар Јерков и Селимир Радуловић, чланови.
У ужем избору за књижевно признање, установљено у знак сећања на песника, прозног писца, критичара, есејисту, преводиоца и универзитетског професора др Шпиру Матијевића (1943 – 1993), који је на трагичан начин изгубио живот, у ратним околностима, у Тузли, било је укупно осам ауторских дела: уз збирку “Пут за Хум” и песничка књига „О стварима које је Хомер пропустио” Миодрага Раичевића (Граматик, Београд), затим романи „Кад ђаволи полете” Владимира Кецмановића (Лагуна, Београд), „Паклена путарина” Владимира Копицла (Лагуна, Београд), „Видиш ли да не видим” Емира Кустурице (Српска књижевна задруга, Београд) и „Иконостас” Горана Петровића (Лагуна, Београд), збирка приповедака „Ниједна од седам” Михајла Пантића (Архипелаг, Београд), те студију „Трансмузикализација текста: Музика српске модернистичке књижевности” Мине Ђурић (Савез славистичких друштава Србије).
У најужем избору су остале књиге Гојка Ђога и Мине Ђурић, да би се жири на крају једногласно определио за “Пут за Хум”.
Гојко Ђого је песник јасно уобличеног опуса у којем је изградио модел иронично-митопејског казивања у форми слободног стиха, са изразито говорном интонацијом. Песник се читаоцу обраћа са пуном присношћу указујући на слике и прилике митске стварности, а на таквој подлози се јасније указују разноврсни облици одступања какве можемо препознати у савременом свету: од благо хуморне и иронијске, преко критичке и сатиричке, па до гротескне и пародијске перспективе. Својом поетиком Ђого је својевремно, књигом Вунена времена (1981), изградио најснажнији облик песничке критике комунистичке идеологије, ауторитарног државног система и Титове технике владања, а за такав стваралачки чин он је, будући осуђен на казну затвора, платио цену какву су само ретки, бескомпромисни, аутентични песници били спремни да плате, истакао је жири у образложењу.
Лауреату ће награда - која се састоји од повеље и новчаног износа од 15.000 евра - бити уручена у Свечаној сали Матице српске, у петак, 24. фебруара, у 12 часова на отварању Дана Шпире Матијевића. У оквиру ове тродневне манифестације, којом ће бити обележено осамдесет година од рођења и три деценије од смрти овог истакнутог српског писца, у суботу, 25 фебруара, такође под кровом наше најстарије књижевне, културне и научне институције, биће одржан научни скуп посвећен његовом делу. У фокусу 15 књижевних критичара и теоретичара биће не само Матијевићева прозна дела и поетски опус, већ и други аспекти богатог књижевног ангажмана овог врсног литерате, пре свега његови преводи са немачког, руског и словеначког језика, углавном поезије, али и есеји и књижевно-критичке студије.
На задужбинама се темељи наш идентитет
У првој изјави лауреат Гојко Ђого оценио је да породицу Матијевић оснивањем фондације и установљењем књижевне награде није могла “подићи већи, виђенији и трајнији споменик др Шпири Матијевићу, писцу и универзитетском професору, свестраном књижевном ствараоцу, трагично настрадалом пре 30 година”.
Задужбинарство је дубоко укорењено у српској традицији. На задужбинама, великим и малим, темељи се наш национални идентитет, српска историја, вера и култура, као и најплеменитије оѕнаке нашег националног бића. Поменуо сам велике и мале задужбине – нема малих задужбина, све су задужбине велике, јер нису намењене само за спас своје душе, него за корист свом племену и сваком човеку. Сви они мостови и мостићи, чесме и почивала поред наших путева, јесу велика и племенита дела, примерена моћи и могућностима задужбинара. Ту је важан онај племенити чин колико и само дело. Фондација Др Шпиро Матијевић већ се уписала у велику књигу српских задужбинара. Радујем се што има све више имућних Срба који су кренули овим путем. Јер ми смо више од пола века занемаривали нашу државотворну свест, националну историју, културу, језик и писмо. А највише наше невине жртве. Треба све да учинимо како бисмо колико толико исправили тај грех и на достојан начин очували сећање на њих. Јер, већ је речено да човек умире два пута: једном када га прекрије земља, и коначно када га прекрије наш заборав. Овом фондацијом и наградом, Матијевићи од воде заборава причувавају и душу и књижевно и научно дело др Шпире Матијевића. А тим делом овога до сада скрајнутог писца убудуће ће и српски историчари књижевности морати да се више позабаве, истакао је Гојко Ђого.
Програм Дана Шпире Матијевића предвиђа и представљање, такође у суботу у Галерији Матице српске од 18 часова, краткометражног арт- документарног филма „Светлости и сенке” о великом српском сликару Сави Шумановићу, чија је животна судбина умногоме наликовала на Матијевићеву. Ово остварење, рађено поетиком слике, звука и тишине, редитељски је пројекат проф. Драгољуб Елчић, декан Академије уметности у Београду, а у ауторском тиму су и композитор Светислав Божић, сниматељ Радослав Владић и монтажер Светолик Мића Зајц, док су копродуценти филмска кућа „Ramonda Production” и Културни центар Војводине „Милош Црњански”.
Дани Шпире Матијевића биће затворени у недељу, 26. фебруара у 19 часова Свечаном академијом на сцени „Пера Добриновић” Српског народног позоришта. Учествују Камерни хор Опере Српског народног позоришта, под управом Весне Кесић Крсмановић, Мушки хор „Источник”, којим ће дириговати Дијана Цветковић, као и вокална солисткиња Милица Досковић, а на програму су “Оче наш” Јосифа Маринковића, “Тебе појем” и “Херувимска песма” Стевана Стојановића Мокрањца, “Српскиња” Исидора Бајића, “Српска молитва” Александра Вујића, “Востани Сербије” Вартекса Баронијана, руска народна “Легенда о 12 разбојника” и далматинска “Да те могу песмом звати”, те “Не дам” Милице Досковић и Горана Витића. Одабране стихове и изводе из прозе др Шпире Матијевића казиваће глумци Српског народног позоришта Соња Дамјановић и Небојша Савић.
Подсетимо, Шпиро Матијевић је рођен 24. фебруара 1943, у Колашцу, месту у општини Книн. Магистрирао је и докторирао на сарајевском Филозофском факултету, да би потом радио као професор књижевности и филма на Педагошкој академији Универзитета у Тузли. У том граду трагично је изгубио живот 1993. Деценију и по од Матијевићеве смрти објављена су његова изабрана дела, која су обухватила књигу приповедака „Сунце у процјепу”, одабране песаме сабране под насловом „Распуклине”, те роман „Прогонства”. „Уколико се Шпиро Матијевић као писац и нашао у сенци створеној мутним социјалним, културолошким околностима, време је да из те сенке он изађе на светло дана и да се јасно укаже на вредности које његова књижевна остварења собом носе!”, речи су песника Ивана Негришорца. Дане Шпире Матијевића организује Фондација која носи његово име, у сарадњи са Матицом српском, СНП-ом и Културним центром Војводине „Милош Црњански”.
М. Стајић
