Хомел: Романи за децу, али са друштвеним питањима

БЕОГРАД: Канадски писац Дејвид Хомел каже да настоји да се бави друштвеним питањима у романима из серијала за децу "Путовања моје породице", које пише уз илустрације своје супруге Мари-Луиз Геј.
w
Фото: Pixabay.com

"Ако имаш 12 година, како посматраш друштво као што је рецимо Куба, где су празне полице у продавницама? Увек имамо неки друштвени проблем у овим књигама, али то лако додирујемо", рекао је Хомел агенцији Танјуг.

Хомел је ових дана посетио Београд на позив свог српског издавача "Архипелага", који је претходних неколико година објавио "Пут под ноге", "Лето у граду" и "Путујући циркус", а предстоји излазак и четвртог, од укупно пет досадашњих романа из светски популарног серијала за децу и младе.

Хомел подсећа да у роману "Лето у граду" новчане бриге приморавају радозналу породицу главних јунака да остану и истражују матични Монтреал, у "Путујућем циркусу" стижу до Хрватске, где се дотичу и питања прохујалог "рата унутар исте заједнице", док је последње објављена књига "Travels In Cuba" (2021).

"Американци се боје Кубе. Воле њихову музику, али им влада не да тамо да иду. Питао сам се како ће се Американцима допасти кубанска књига, али досад је добро. Прикази су добри, као и коментари у медијима. Можда се више не боје Кубе? То је ионако остатак Хладног рата", оценио је Хомел.

Посећујући простор бивше Југославије од 1999. године, Хомел каже да је и у Београду стекао добре пријатеље, и чак написао роман "Говорна терапија" (2003), који прати љубавну драму главног јунака београдског психијатра Александра Ковића у турбулентним деведесетима. С друге стране, познанство са једним старим Ријечанином и његовом супругом било надахнуће да смести у Хрватску "Путујући циркус".

"Посетили смо их са породицом, давно после рата, и тако се добро провели да смо одлучили да ћемо написати књигу која ће се добрим делом дешавати у Хрватској, али дотицаће се рата. Мој пријатељ и његова жена су драматично искусили рат. Били су Срби у Ријеци", присетио се Хомел.

Писац примећује да "нема много књига за децу тог узраста, осам, десет или 12 година, где се прича о рату, посебно у истој заједници".

"Деликатно смо дирнули ту тему. Реакције у САД, где нико ништа не зна шта се овде дешавало, били су врло добре. Неке новине су рекле: ''Ако треба да причате са децом шта је то рат, ево књиге за вас''. Био сам срећан због тога", рекао је Хомел.

Новинар и преводилац родом из Чикага, Хомел живи одавно у Монтреалу, аутор је неколико документарних филмова и писац неколико романа, од којих је "Говорна терапија" добио квебечко књижевно Хју Меклинен признање.

Са супругом је почео да ради серијал за децу "Путовања моје породице" 2006. године поучени сопственим искуством младе породице која је са децом свуда путовала, од суседних Сједињених Америчких Држава, преко Мексика, до Француске.

"Један од најбољих начина да путујеш јесте кад имаш младу децу која истражују ствари. А и људи обично позитивно реагују на њих, посебно ако су странци. Постоји природна радозналост код деце. Каква је то зграда? Људи једу пужеве? Можемо ли и ми?", приметио је Хомел.

Првобитно планирана само једна књига, "Путовања са породицом" је имала поглавље вишка које се није уклапало, па је од њега настала друга, а "пошто се људима допало", стигли су и трећи, четврти и пети делови серијала, јер како Хомел истиче: "Забавно је!"

Поготово што је са супругом пронашао одговарајући начин сарадње, у коме не седе једно поред другог "заједно за писаћом машином као два пијаниста за истим клавиром", већ раде неколико километара одвојено, писац у свом студију, а илустраторка на свом послу.

"Обично је тешко је сарађивати са супругом, написати књигу скоро немогуће. Али обоје знамо како да сарађујемо са другим људима. Одлучили смо у почетку да се ослободимо ега и кажемо: ''У реду, важна је књига, а не шта ко од нас мисли''", истакао је Хомел.

Према његовим речима, посебно је корисно што Мари-Луиз прави цртеже као својеврсни дневник њихових путовања, "налик фотографисању, само што кроз цртеж већ постоји уметнички поглед". Међутим, од како су њихова два сина одрасла и отишла из родитељске куће, Хомел признаје да им на путовањима недостаје њихова радозналост.

"Пре неку годину био сам у Истамбулу, и са моста сам људе како тргују посматрао као лик из приче, јер и ја тако гледам на свет. Пишем и за одрасле, али ми је додатно задовољство писати за децу, јер тако нађем нови начин гледања на ствари, да одморим очи", рекао је писац.

Хомел је недавно објавио и своје мемоаре "Lunging into the Undersbruch: А Life Lived Backwards", за које се нада да би их Архипелаг могао објавити, у којима, између осталог, говори од томе како није отишао у Вијетнамски рат и како се случајно повредио и замало изгубио живот 1970. године.

"Био је дуг поступак мог опоравка и разних медицинских хорор прича, али тај догађај ми је помогао у одрастању. Научио сам да се борим. Исто је и са старењем. Иако старење не можеш победити, можеш се борити. Као што сви то и радимо", рекао је Хомел.

EUR/RSD 117.5781
Најновије вести