Казио Ишигуро добитник Нобелове награде за књижевност

Bритански писац јапанског порекла, Kазио Ишигуро, добитник Нобелове награде за књижевност,  саопштила је данас шведска Краљевска академија наука.
Kazio Išiguro Foto: EPA-EFE/ANDREU DALMAU
Фото: EPA-EFE/ANDREU DALMAU

Награда је додијељена писцу "који у романима великих емотивних падова открива бездан испод нашег илузорног осјецаја повезаности са светом", прочитала је образложење жирија Сара Данијус, секретар Шведске академије.

Ишигуро, пореклом из Јапана, досад је објавио осам романа, а најпознатији је по делима "Не дај ми никада да одем" (Never Let Me Go) и "Остаци дана" (The Remains of the Day), по ком је снимљен истоимени филм 1993. године у ком глуми Ентони Хопкинс.

За књигу "Остаци дана" добио је Букерову награду. Последњи роман "Закопани џин" (The Buried Giant) издао је 2015. године.

Шездесетдвогодишњи Казуо Ишигуро је британски писац и сценариста. Рођен је у Нагасакију, а са породицом се шездесетих година прошлог века преселио у Велику Британију. Дипломирао је на Универзитету у Кенту, а мастер студије из области креативно писање завршио је на Универзитету Ист Англиа. Четири од укупно седам романа објављена су и у нашој земљи - “Сликар пролазног света“, “Закопани џин“, “Не дај ми да одем“ и "Остаци дана".

Пет од осам романа нобеловца Ишигуриа објављено је код нас

Од осам романа које је до сада написао нови добитник Нобелове награде за књижевност Казуо Ишигуро пет је већ објављено код нас.

Издавачка кућа "Дерета" објавила је четири: "Остаци дана", "Сликар пролазног света" и "Закопан џин ", а "Плато" два: "Не дај ми никада до одем и "Неутешна".

Серију риомана Казуа Ишигура започела је Српска књижевна задруга која је давне 1991. објавила његов роман "Сликар пролазног света"

За Ишигура су чули и читаоци који нису раније читали његове књиге, али били су фасцинирани филмом "Остаци дана" који је снимљен по овом роману. " Дерета" га је објавила тек 2009. године када је филм већ имао осам номинација за Оскара и низ других мање познатих филмских награда. 

У овом роману Ишигуро је врхунским књижевним умећем осликао један свет у нестајању, кроз судбину цовека који у остацима дана на сетно меланхоличан нацин говори о трагици живота, неоствареној љубави, дужности, достојанству и оданости.

С фином иронијом, и без трунке сарказма, Ишигуро мајсторски успева да дочара специфицност енглеског хумора, презир према америчким новотаријама или размишљања о оданости и верности .Захваљујући јапанском пореклу Ишигуро је, са јасније дистанце, могао да види и препозна оно најкарактеристичније и најпрепознатљивије у његовој новој домовини, оцена је критичара, као и да је филм снимљен по роману "један од ретких који је успео савршено да дочара магију писане реци".

Први Ишигуров роман који је стигао до српских читалаца, захваљујући СКЗ, био је "Сликар пролазног света" у коме се вратио у свој завичај - Јапан. 

"Сликар пролазног света" захвата све велике Ишигурове теме и приповедачке поступке: промашене животе чије се нити одмотавају кроз сећања, тешке историје, оклевања, погрешне изборе и (не)свесно порицање одговорности за сопствене поступке и одлуке, као и непоузданог наратора из првог лица, који с једне стране ограничава читаоца да стекне реалнију слику окружења у коме се радња романа одиграва, али с друге продубљује увид у унутрашњи комплексни и, врло често, амбивалентни и конфликтни свет главног јунака", написао је један од бхританских критицара. 

Роман је освојио "Вајтбредову награду за књигу године" и ушао у најужи избор за Букера, што ће Ишигуру поћи за руком још три пута у каријери (освојиће га 1989. за "Остаци дана"), сврставајуци се тако у ред најуспешнијих аутора од оснивања ове престижне светске књижевне награде. 

Ишигуро се храбро отиснуо у нови жанр СФ романом "Не дај ми никад да одем" чија је тема "веома снажна, опомињућа и актуелна, на први поглед узнемирујућа, али дубока емотивна" оцена је британског критичара. 

У роману се прати прича о пријатељству, љубави, љубавном троуглу, а заправо је то прича о људском бићу, његовом смислу, његовој величини. Љупка и драга деца, јунаци овог романа, заправо су клонови. Човецанство затвара очи пред тим да, једном створено, на било који нацин, људско биће је део природе и не може му се одузети право на емоције, на сопствено тело и сопствени избор за живот, поручује Ишигуро.

Занимљив је и третман стваралаштва (поезије и сликарства) у Ишигуровој визији будућности, он уметност и праву љубав сматра јединим средствима да се избегне односно одгоди неизбежно"

"Закопан џин" је Ишигуров први роман након десетогодишње паузе и говори о страхотама заборава и снази сећања, доноси снажну параболу о љубави, освети и рату.

"Ретко се дешава да приче са змајевима и бајколиким створењима и висока књижевност иду заједно, као што је слуцај у "Закопаном џину". Једно је сигурно, Ишигуро је остао веран себи и својој намери да никад не напише два, макар слична романа и да нас, притом, никада не остави равнодушним" констатовао је главни уредник "Дерете" Александар Шурбатовић који је овај роман штампао и објавио 2015. године. 

Овај издавач се већ припремио да ове године објави књигу са пет прица новог нобеловца "Ноктурно"као и роман " Неутешна" који је управои штампао "Плато". 


EUR/RSD 117.5794
Најновије вести