Јер, чак и када се остави по страни мистерија о његовој личности, свакоме иоле обавештеном познаваоцу књижевности јасно је да су Травеново име и дело непознати млађим генерацијама љубитеља литературе. Чак се може рећи да је Травен познатији филмофилима јер је ремек-дело Yона Хјустона “Благо Сијера Мадре” (1948) снимљено по Травеновом роману.
Нико ни данас, као ни за Травеновог живота, није засигурно знао ко је тај човек. Травен је одбијао да говори о себи тврдећи да знатижељници треба да се баве искључиво његовим књигама. Због свега тога нису познати година и место његовог рођења мада се често тврди да је то било 1890. у Чикагу; датум смрти је познат: 27.3.1969. у Мексико ситију. Временом су формулисане многе теорије о његовом идентитету од којих једна чак тврди да је Травен незаконити син цара Вилхелма II (!); најутемељенија теорија каже да је Травен у ствари Рет Марут, немачки анархиста који је после пада Баварске совјетске републике 1919. нетрагом нестао...
“Приче из Мексика”, оригинално објављене 1956, не помињу се често у контексту осталих Травенових дела. Реч је, наиме, о кратким прозама у којима се не инсистира на обесправљености и експлоатацији Индијанаца већ на свакодневици испуњеној тривијалностима која, пак, знатижељном и предрасуда ослобођеном читаоцу из Западног “цивилизованог” света открива срж сасвим другог света. Писац је крајње благонаклон према обичним сељанима, њиховим животним начелима и ставовима, те односу према новотаријама које су им донели освајачи. Живот Индијанаца није утемељен на ултимативном стицању ствари и “материјалних богатстава” (из којих произилази вечита журба, калкулисање трошкова и добити); чак и кад су суочени са захтевима да уђу у коло профита, Индијанци имају своју логику која је супротна капиталистичкој - Индијанац има своје објашњење зашто су његове корпе скупље (а не јефтиније) ако их прави у већим серијама. Домороци другачије доживљавају идеје права и правде, док су по питању брачне верности близу западњацима али врло лако прелазе из брака у брак. Њихова домишљатост када је у питању трговина, било да купују или продају, заиста је бескрајна (и забавна за препричавање). Мада су изузетно религиозни староседеоци веру у неким сегментима доживљавају много либералније (када црквењак смишља како би Јуди нашао боље место у цркви и њеном учењу јер је Јудин кип успео да врло лепо обоји) а у другим строжије (лопов озбиљно склапа посао са својим заштитником а рудар, који је изгубио сат, баца у бунар кип светог Анте који има задатак да поврати изгубљене ствари а тај посао, упркос понуда, не успева да “одради”).
Травен је написао 13 књига међу којима се издвајају романи “О џунгли” (објављени између 1930. и 1940) који описују тешке услове живота и рада Индијанаца на плантажи махагонија у Чиапасу у Мексику пре револуције Емилијана Запате; серију чине романи “Влада”, “Берачи памука”, “Марш до Монтерија”, “Троза”, “Побуна обешених” и “Генерал из yунгле”.
Уз “Мртвачки брод” најпознатији Травенов роман свакако је “Благо Сијера Мадре” из 1927, сурова прича о трагачима злата у Мексику.
Књигу чине две целине. У првој главни јунак је “гринго” који живи у индијанском селу где обрађује поље и доживљава свакојаке догодовштине и најчешће бива насамарен од сељана; у другој целини су приче са различитим јунацима из различитих места у Мексику. Основни тон свих проза је благо хуморан и добронамеран са низом урнебесних ситуација чији је корен у цивилизацијском неразумевању. Писац одбија да поентира и причу заврши “ударном реченицом” (енгл. “панч лајн”) избегавајући “бомбасте крајеве” што прози дарује шарм простодушности и непосредности без калкулисања. Отуда књига одише свежином и ширином новог света који је, упркос тешким мукама на које су Индијанце ставили освајачи, у својој сржи још увек неискварен (а разгаљени читалац не може да не пожели да такав и остане). Отуда “Приче из Мексика”, и после шест деценија од појављивања, свакако заслужују пуну пажњу свих знатижељних, љубопитљивих, добродушних љубитеља писане речи.
Илија Бакић
