Симовићева дела су преведена на готово све европске језике; драме се изводе, не само у Србији, него и на многим светским сценама – у Француској, Немачкој, Мађарској, Чешкој, Русији, Мексику, Канади. За свој књижевни рад (поезија, драма, есејистика) овенчан је бројним угледним књижевним наградама.
- Племенита рапсодија, поезија Љубомира Симовића континуирано, пуних шест деценија, од времена „Словенских елегија“(1958) и антологијских „Епитафа са Каранског гробља“, свакад, са највишим мерилима препознавања бића и моралне чврстине казује бар два века нашег постојања. Као обазриво склоњен тајни пламен прегалаштва и снаге. Најуспешнији савремени драматичар, Симовић је у своју лирску свеску забележио непредвидиве честе слободе. Далеко од било каквог припадног уводничарског штива, његов стих се потресно и узбудљиво проналази у пукотини невремена, чак и више од тога, управо је у његовој лирској бројаници оно неухватљиво неисторијско збивање у нама и око нас постало знамен историјских епоха - наводи председник међународног жирија и главни уредник КОВ-а др Драшко Ређеп. После Васка Попе, у српској поезији ниједан једини аутор није испољавао, као своју истиниту природу, наклоност ка сажетости, истиче даље др Ређеп.
– Строгост према себи овај језик (не)усаглашавања постајао је, како су године, а и деценије промицале, заправо све више знак помама без страха, олуја без најаве, његова праслика Београда није налик на артефакт сучељавања, већ на пустоловину по себи. Српски језик данас нема на видику аутора који би уверљивије, без патоса и смишљене одбране био неприкосновен као Љубомир Симовић. Онај коме се верује, маг речи.
Европску награду за поезију установила је 1986. Књижевна општина Вршац, а од 2011. она носи име њеног дугогодишњег председника Петру Крдуа који је био пасионирани трагач за поезијом највиших естетских домета и који је улогу издаваштва подигао на ниво мисионарства. Захваљујући КОВ-овој награди која се додељује бијенално, у Вршац су долазили највећи песници са свих меридијана, доприносећи, како је безброј пута речено „да песничка осовина света пролази кроз Вршац“.
Награда ће бити уручена 14. децембра у 12 часова у Свечаној сали градске куће у Вршцу. Тог дана са вршачких дрвореда виориће се стихови Љубомира Симовића, а са балкона градске куће полетеће 20 балона украшених стиховима двадесет досадашњих добитника. Диплому и књигу изабраних песама као саставни део награде уручиће Ана Крду, председник КОВ-а. Свечаност ће увеличати ученици Музичке школе „Јосиф Маринковић“ из Вршца.
Непрекидна свежина песме Љубомира Симовића упућује на наук како се, снагом имагинације, завичајни стварносни цртежи, и драма свакидашњег, реалног, живота могу преименовати у песму. Њена уравнотежена дикција, звуковно и смисаоно сагласје, дубинска језичка и ритмична нијансирања, уводи нас у ратну и поратну стварност ужичког краја. Чедомир Мирковић га је с разлогом назвао најеминентнијим српским песником са способношћу да ефемерност претвара у песнички знак, односно, да стилизацијама семантичких јединица засенчи, у битноме, просторе митског, симболичког и ритуалног. У поезији Љубомира Симовића је, вели Александар Јовановић, пропевала читава Србија. Штавише, као да песник није тражио њу, вели он, него је она нашла њега, односно, свој пуни и прави глас да се изрази. Овај критичар утврђује, такође, као коренско начело Симовићевог певања, присутност ироничних и црнохуморних, митотворних и химничких тонова, који иду заједно.
Н. Попов
