Мацуо Башо, путник у мутној даљини

Отприлике у ово доба године, само неколико векова раније, тачније у 17.веку, чувени јапански песник Мацуо Башо упутио се на своје дуго путовање по северу Јапана које је резултирало необичним путописом „Уска стаза ка далеком северу“.
Ukijoe grafika Utagave Hirošige Foto: Dnevnik.rs
Фото: Укијое графика Утагаве Хирошиге Фото: Дневник.рс

Књига је писана као комбинација прозе и поезије, подељена на кратка поглавља која се везују за појединачне тачке пута. Свако мало поглавље у књизи састоји се из једне или две хаику песме и пратеће анегдоте која приповеда догађај који је песму инспирисао. Сва она заједно исписују пут који је овај песник прешао, описујући стазу дужу од 2000 километара, кроз тада најнеразвијеније области Јапана.

Башово путовање почело је пред прагом његове куће у Сумиди, близу Еда (данашњег Токија) а завршило се у најсевернијој области јапанског острва Хоншу.

У периоду Едо (1600-1868) у Јапану, с развојем и јачањем трговачке класе, обични људи почели су да траже задовољства у квартовима за забаву, позориштима, шетњама у природи или песничким окупљањима, тражећи радост живота у доколици и једноставним задовољствима свакодневице. Уметност је постала ближа обичном човеку, па су и теме у поезији, сликарству и књижевности биле све више окренуте свакодневици. Оваква уметност називала се укијо или ‘’плутајући, нестални свет’’. Укијо се у средњем веку односио на будистичку меланхолију у доживљају пролазности света. Временом, појам је попримао ново, позитивније значење. Ново тумачење укијоа настало је у токијској четврти црвених фењера, и овај термин почео је да се односи на уживање у свакодневици, и способности да се цени сваки тренутак.

Током дугог путовања Башо је записивао своје разговоре са обичним сељацима, интелектуалцима, и куртизанама, описујући сусрете с њима и у прози и у поезији.

Фото: Укијое графика Утагаве Хирошиге Фото: Дневник.рс

Многа места и рушевине које Башо обилази за њега евоцирају познате догађаје из јапанске историје или легенди. У запису уз место Хираизуми, Башо пише: „Слава три генерације породице Фуђивара распршила се као сан. Рушевине њихове Велике капије налазе се три километра од замка. Не месту где је некад стајала господска кућа Хидехире, сада су поља и само је Планина златног петла – вештачко брдо које је направљено на његов захтев, задржала свој некадашњи изглед.“ И у остатку записа, без јасних разграничења, меша се опис места какво је сада са оним какво је било некада, у прошлости, или какво се простире у фикцију и легенде. Простори су описивани у неколико кључних реченица, док се све остало често губи у замућеној даљини на начин који веома подсећа на ликовни стил јапанских графика.

За Башоа, као и за друге јапанске уметнике који деле сличан сензибилитет, карактеристична је посебна осетљивост за простор, природу, промене времена, и обичне свакодневне предмете. Суштина ове поетике је свест о релативности и пролазности свега што је материјално и љубави која се буди према свему управо због те пролазности.

Плутајући, пролазни свет је свој можда најлепши и најдирљивији ликовни израз пронашао у укијое графикама Утагаве Хирошиге који је живео стотинак година после Башоа. Његово највеће дело које је саставио, и највећим делом сам урадио, је „100 славних погледа на Едо“. У питању је серија слика која приказује различите призоре из Еда (Токија), од сцена из свакодневног живота и познатих улица и ресторана, до погледа на паркове и околне пејзаже. Понекад су прикази изразито интимни, поетизујући свакодневни живот грађана тадашњег Токија, а понекад су у питању погледи с великих висина у којима доминира природа око града. Хирошиге често приказује изузетно краткотрајне тренутке у природи, попут лука високог таласа у мору крај града или празничних змајева у покрету ветра. Ипак за све слике је заједничка поетизација пролазног тренутка, и доживљај крхкости материјалног, у чијем светлу сви призору делују као да би сваког тренутка могли да се растворе у даљини.

Овај доживљај стварности присутан је и данас чак и у модерним јапанским стриповима и анимираним филмовима, где су честе сцене које поетизују пролазно - попут кадрова летње траве и песме цврчака у даљини, призора ведрог неба и свакодневних малих послова попут стављања чајника на ринглу, ширења веша или трепрења уличних светала у даљини.

Настасја Писарев

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести