Јанковићу је почетком године уручена и Вукова награде за трајан допринос српској култури, као и награда Бојислав Брковић.
Један је од суоснивача Адлигата и заменик председника Удружења књижевника Србије.
Јанковић је објавио више од 90 књига и спада у награђиваније српске писце са више десетина награда.
У више наврата, Јанковић је био уредник, главни уредник, главни и одговорни уредник, као и комерцијални и генерални директор у више издавачких предузећа, попут Нолита, БИГЗ-а, Слободе, Просвете, Беоштампе. Члан је Удружења књижевника Србије у статусу истакнутог самосталног уметника.
Не сматрам да се књижевним наградама, нити било којим другим, доказује вредност нечијег стваралаштва, нечијег талента, нити су награде, нужно, мерна јединица за квалитет, каже Милош Јанковић и додаје да је суд читалаца једно важан када је књижевност у питању.
А награде, који их је, неко је то чак и пребројао и пописао, у Србији преко 400 када је књижевно стваралаштво у питању, могу да буду показатељ вредности и квалитета, али и не морају. Но, пријају, годе сујети, хране таштину, рекао је Јанковић.
За њега нема дилеме да "од општине до Републике, од школе до Универзитета, од уметничких удружења до ресорно надлежног Министарства за културу, сви морају имати свест о томе да је наша култура, српска култура, заправо наше највеће богатство, и у духовном и у материјалном смислу.
Ми, и као народ и као држава, опстајемо до данас захвалхујући, у врло великој мери, управо нашој култури, у свим њеним облицима испољавања. Дужност државе да се стара о очувању нашег културног идентитета, наших институција културе, да пропагира, афирмише и финансира све оно што јесте уметност, аутентична, традиционална, модерна, каква год била, али уметност, вредносно јасно одређена, призната и препозната, а не да, у име некакве тржишне утакмице, тржишних закона и под паролом - народ то тражи - све у вези са уметношћу буде препуштено личним афинитетима, ентузијазму појединаца, казао је Јанковић.
Он истиче значај активности Удружења Адлигат у оквиру којег су отворени Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности, у којем се од 2018. године налази његов легат са бројним предметима, рукописима и препискама са српским књижевницима.
У легату се, између осталог, могу видети писма Милована Данојлића, писмо које му је упутио Данило Киш, као и више од 200 бројаница које је сакупљао у више десетина манастира дуже од једне деценије.
Адлигат је можда и најбољи пример ентузијазма и посвећености појединаца, личног труда, напора и ангажмана да се стање у култури поправи и унапреди. Ово, и слична удружења, такође би морала држава да подржи, кроз некакву форму приватно-јавног партнерства, ако не на другачији начин, казао је Јанковић.
Навео је да се Књижни фонд Адлигата ближи се бројци од два милиона примерака, музејска и архивска грађа има такве артефакте какве не поседују ни неке националне, па ни светске институције.
Има преко 40 легата наших значајних стваралаца, отворен је, у сарадњи са дипломатским кором, и Салон нобеловки, жена добитница Нобелове награде за књижевност, дигитализација је прилично одмакла и сваким даном и тај вид чувања наше културне баштине у Адлигату постаје све обимнији, казао је Јанковић.
