Нове књиге: "Из бродског дневника" Милана Орлића

Најновија збирка песама Милана Орлића „Из бродског дневника“ (2021) у издању Малог Нема из Панчева и Градске библиотеке Вршац, посвећена је теми мора и пловидбе. Као што примећује др Милена Илишевић, ова књига песама може се читати и као роман у стиховима: „Из песме у песму, из луке у луку, из буре у мирно море, читалац прати песников дијалог са најзначајнијим књижевницима, уметницима, филозофима“.
1
Фото: Promo

Лирски субјект плови морем, прелазећи стазу „малог од палубе, преко морнара до морског вука“, али његово путовање функционише на много значењских нивоа; не само као кембеловска иницијацијска авантура, или симболичка потрага за смислом, већ и као испит у ком се напредовање морем изједначава са писањем и стваралаштвом. А зато није чудо да се у песми „Као једро, надахнуто“ (где је очигледна игра речи са песничким надахнућем) помиње Арион Коринтски, митолошки грчки песник, кроз чију легенду се преплиће симболика стваралаштва са морем. (Он сам је, по неким изворима, био Посејдонов син, и живот су му спасли делфини који су га дочекали у таласима, очарани његовом песмом, пошто је био принуђен да скочи у море). Ова симболичка веза је нарочито подвучена у песми „Морнарска песма, искрена“, у којој је песник авантуриста постављен насупрот „песника академских“, који су зачаурени у кабине пловила, „весници мртвог мора“.

Орлић је вешт навигатор морем интертекстуалности, па се у његовим песмама помињу и други, важни, путници (архетипском) водом – уз Ариона, ту је Ноје, Одисеј, и али и Yојсов Уликс. Поредећи ова два лика, и два читања стварности, у „Поподневу на брајтонској плажи“ лирски субјекат жали што се као и Џојсов Одисеј, прекасно родио, у време када су херојска доба неповратно минула, да би их замениле „баналије свакодневља“ и конзумеристички лимб.


Милан Орлић је основне и мастер студије завршио у Београду, на групи за филозофију, а докторирао је на универзитету у Монаш у Мелбурну с темом посвећеној наративним структурама српског постмодернистичког романа. Објавио је више  књига поезије, његове песме заступљене су у више од двадесет домаћих и страних антологија, а поезија и есеји преведени су на двадесетак светских језика

Упечатљиво је што ритам песама, и начин на који је текст распоређен, јасно асоцира на ритам таласа који се удаљавају и враћају, или на ритам веслача, тако да напредовање наративом, постаје изједначено са пловидбом на још једном, неочекиваном и сасвим сугестивном нивоу.

Збирку затвара меланхолична и помало горка песма „Плави град, тек што упловимо“ која маркира повратак у матичну луку, и смиривање хероја-путника, који се враћа, парадоксално, као поражени победник, украшен ожиљцима.

Настасја Писарев

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести