Радуловић је награду, коју Матица српска додељује пуних шест и по деценија, од 1953, добио за збирку „Дах мале молитве” (у издању Фондације Група север, Нови Сад), док је Јагличић награђен за збирку “Предграђе хоризонта” (Српска књижевна задруга, Београд).
Говорећи о Радуловићу, члан жирија Змајеве награде Матице српске Иван Негришорац указао је да се ради о атипичној појави у амбијенту савремене српске поезије, песнику који је, пролазећи развојне фазе које говоре о извесној постмодернистичкој иницијацији, временом све веће упориште проналазио у традиционалној укорењености свога сензибилитета, везујући се за изразито теоцентричку слику света , али са много више репродуктивних страсти у односу на пастирско-теолошке обрасце и канонско-догматску правоваљаност мишљења. „На једноставно питање: зашто треба читати песника Селимира Радуловића, могли бисмо одговорити веома једноставно. Уколико је неко потпуно задовољан духом постмодерне епохе у којој је свет изгубио сваку супстанцијалност и претворио се у низ условних, флуидних и игривих поставки, он не треба да чита ову поезију јер у њој ништа неће моћи да препозна. Међутим, уколико неко није задовољан олаким препуштањем пролазној и пропадљивој стварности, уколико не мисли да је та велика прича о присуству Бога у човековом свету заувек изгубљена, онда ће он и те како имати шта да препозна у богословском певању какво износи поезија Селимира Радуловића. Ту поезију, попут својеврсне опомене, као да пише некакав монах залутао међу урбане, лакомислене мирјане“, навео је Негришорац.
Захваљујући се на награди, Селимир Радуловић је открио да је књига „Дах мале молитве“ – „мале, јер су приноси оног који је изговара незнатни“ - покушај да се, устима и срцем, пева Господу! „То је тај трен кад престаје искуство ћутања и почиње искуство речи, кад се живот у нама разбуди и разлије као живо врело. Кад спознајемо да нисмо оставили себе непосведочена, јер су се, у право време, отворила врата оног у чијем је врту све јединствено – и мирис дрвећа, и пој птица и боје зрелих плодова. Лепота се спушта озго; песма, као и људска душа, сија изнутра и огледало је славе Његове“, поручује Радуловић.
Професор др Јован Делић је, појашњавајући одлуку да Змајеву награду добије Владимир Јагличић, истакао да је његова песничка збирка “Предграђе хоризонта” изузетно богата и разноврсна: „има шест циклуса и укупно готово невероватних сто седамнаест песама, од чега би штедљивији песник искомпоновао барем три збирке“. „Има Јагличић стихова који се памте независно од песама и песника; који сажимају дубља и већа искуства и светле као драгуљи. А то је, по правилу, знак доброг и драгоцјеног песника”, истакао је проф. – Наш песник мора, у суровом свету, до последњег даха, да брани оно што се чини неодбрањивим и хиљаду пута изданим и проданим, а што, ипак, дивотно и чудесно истрајава, и, како би Змај рекао, „све вас може загрлити“ – указао је у свом слову захвале Владимир Јагличић.
М. Стајић
Сумирајући рад Матице српске у 2017, њен председник проф. др Драган Станић навео је да је прошла година била успешна у сваком погледу, од тога да је донела финансијску стабилизацију до низа друштвених признања, попут Сретенског ордена, Архијерејске грамате до Вукове и Октобарске награде, коју је добила Галерија Матице српске. По његовим речима, то је још једна потврда да је Матица српска културна драгоценост првог реда. Дан Матице српске је, иначе, сходно традицији, био у знаку неког од значајних јубилаја наше историје и културе, па је тако, поводом 125 година од рођења Милоша Црњанског, проф. др Мило Ломпар одржао бриљантну беседу о односу великог српског писца према рату и ратницима.
