Објављена нова песничка књига Владимира Копицла: Плес на остацима језика

„Ту, опуштен и прибран на тим још живим зрацима којима увек је потребно да допру, нађу одраз, да се напросто одбију, или добију, од оног што их упије, додатну боју, туп сјај, понекад уобличење, било шта да се дели док ово лето траје а оно лето престаје”, стихови су из песме „Јун” Владимира Копицла, средишне у „Потемкиновом календару”, циклуса који уз певања „Обострано”, „Мачка”, „Валцер” и „Три полумолитве + гратис” твори збирку „Удаљени бубњеви”, управо објављену под окриљем издавачке радионице Културног центра Новог Сада.
kopicl
Фото: Владимир Копицл, фото: Дневник (Б. Лучић)

„За мене песма је плес на остацима језика, оних које смо учили и оних што нас уче да никад нисмо сами и да је свако сам али никад препуштен себи у густој шуми времена“, рекао је Копицл својевремено примајући Награду „Десанка Максимовић” за песничко дело и допринос развоју српске поезије.

Песнички концепт на коме почива књига „Удаљени бубњеви” ослоњен је, по речима књижевног критичара Гојка Божовића, управо на дух игре и језичког истраживања зачет у песниковим неоавангардним почецима. „Иза развоја песникове поетике стоји дух непрестане модернизације песничког поступка и песничког језика. Те промене су тихе и постепене, али се могу пратити из једне у другу Копицлову књигу. Неоавангардна основа преформулисана је и проширена постмодерним језичким и поетичким стратегијама, да би се у књигама из двехиљадитих, па тако и у ’Удаљеним бубњевима”, Копицл срео и са искуствима језичке перформативности”, наводи Божовић.

Фото: Printscreen

Копицл предочава свет у измицању, свет у коме нису стални ни облици, ни појаве, ни процеси, ни значења, па ни сам језик, додаће Божовић, ни оно што језик означава по навици. „Представљајући свет у коме је све дестабилизовано, у коме су дестабилизовани, оспорени и у сталном измештању и кључни појмови искуства, и повлашћене песничке теме од слике света, преко рефлексивног сусрета с његовим појавним изразима, међу којима природа има све важније место у овој поезији, до еротских тонова и потемкиновске илузије времена, песме Владимира Копицла у ’Удаљеним бубњевима” истражују свет дубоко проживљен и у тој проживљености већ окончан. Звук тих песама постаје ођек нашег искуства”.

Владимир Копицл (1949) завршио је студије књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду и низ година био је уредник у листу „Дневник”. Објавио је двадесетак књига поезије, три књиге есеја, а приредио је и превео више зборника и антологија. О његовом књижевном и уметничком раду објављено је неколико монографска издања, те зборник „Поезија Владимира Копицла” у издању Задужбине Десанке Максимовић. Између осталих, лауреат је и Бранкове награду за прву књигу песама (1979), Стеријине награде за позоришну критику (1989), Награде ДКВ за књигу године (2003), Награде „Стеван Пешић« (2003), Дисове награде за песнички опус (2008), као и признања Рамонда сербица за целокупно књижевно дело и допринос књижевности и култури (2017).

М. Стајић

EUR/RSD 117.5834
Најновије вести