Ова, као и септембарска, централна манифестација „Бранково коло“, посвећене вечито младом песнику и најпознатијем ђаку Карловачке гимназије, протицаће у знаку 175-годишњице штампања прве књиге песама Бранка Радичевића у Бечу 1847.
По обичају, на свечаности поводом почетка пролећне манифестације Бранку у част, уручена је престижна награда „Печат вароши сремскокарловачке“. Овог пута она је отишла у руке песницима из Србије и региона - Андрији Радуловићу из Подгорице, Ивану Деспотовићу из Београда, Дајани Петровић из Ваљева и Милану Ракуљу из Бањалуке. Уручујући их, председник Бранковог кола, институције која више од пола века негује лик и дело Бранка Радичевића, Ненад Грујичић истакао је да је велика привилегија организовати такав догађај за 198. роћендан Бранка Радичевића, али се дотакао и актуелног тренутка пред којим не узмиче поезија.
- Налазимо се у временима предапокалиптичке језе и великих неизвесности, међутим, велики Фјодор Михајлович Достојевски, за кога кажу да је писац свих времена, рекао је да ће лепота спасити свет. Све што се данас овде чује јесте духовна, лирска, уметничка лепота. Ми уметници не можемо дозволити, нити ћемо икада признати да нека приземна логика влада висинама духовног израза. Према томе данашњи дигађај носи у себи управо ту енергију, енергију чисте уметности и Сремских Карловаца у знаку младости, у знаку лауреата. „Печат вароши сремскокарловачке“ је награда стара пет и по деценија, старија од свих њених овогодишњих добитника. Управо зато значај јој је већи – рекао је Грујичић.
У име награђених обратио се Андрија Радуловић, исказујући част што се налази у Сремским Карловцима, где је његов сународник Петар први Петровић Његош, потоњи Свети Петар Цетињски хиртонисан, као и што се његова књига „Генерал и ласта“ нашла у великој библиотеци награђених књига Бранковог кола.
– Песник треба да изнесе немир и чисту реч као небо, да мисли као природа, да саосећа са падом гроба, са свим што погађа човека – казао је Радуловић. - Истински песник је надвијен над питањима света, над судбином човека, над тајном речи. Сваки песник осваја простор језика до савршенства, до те границе и грознице освајајући увек ново. А поезија је свуда око вас, ако вас има, ако се одазивате на сва чуда света. Поезија брише све границе међу људима, освајајући сваку чисту душу на било ком меридијану или стопи земљине кугле. Поезија је сведочанство где пулсира живот, где се јавља гром, васкрсава меморија потпољених бродова и градова, затрављених истина. Песма пре свега треба да буде лепа, прозрачна, истинита ,али и видовита у исти мах ако у њој има поезије. Она често надмудри аутора и одведе га у чедност, игу, у детињство. На јучерашњем отварању манифестације наступио је секстет Карловачке богословије „Свети Арсеније“, глумица Даница Петровић, млада музичарка Милица Ашоња на хармоници и ђаци-песници-Карловачке гимназије Невена Станков и Јована Анђелић, а сваки од лауреата казивао је по једну песму из награђених збирки.
З. Милосављевић
