Награда се додељује за најбољи поетски прилог у часопису ''Исток'' из Књажевца, у години која претходи години додељивања. Снежана Николић, докторанд на Филозофском факултету у Новом Саду, ствара поезију која има печат личног, доживљеног, модерног и реалног, а интелектуалност и стил обасјавају велике просторе стварања, наводи жири. „Ово је поезија која је истинска, моћна, метафорична и звучна, уроњена у свет који је остављен млађим песницима.
У своје време, Раде Томић је записао: '...Јесен ћу написати/ Па Београдски кеј у Новом Саду баш онда/ Кад њиме лампе затрепере написаћу и пут/ Којим сваке суботе путује аутостопом да би се вратила…'. Уважавајући безвремени допринос књижевности који је оставио Томић, жири констатује да овогодишњи лауреат иде стазом тог бескраја”.
М. С.
