Србија у 19. веку била земља вина

БЕОГРАД:Књига "Трпеза за уморне путнике" Ђорђа С. Костића у издању Геопоетике представљена је у просторијам те издавачке куће.
vino pixabay
Фото: pixabay.com

Милан Ристовић, уредник књиге, казао је да трагом мноштва европских путника намерника, који су стизали са разних страна и различитим поводима, Ðорђе С. Костић својом књигом - кулинарским бедекером и азбучником српског "благоутробија", води читаоце кроз Србију деветнаестог века.

У земљи која је постепено добијала своје препознатљиве обрисе на карти Европе, као улазна капија на путу ка непознатом, хаотичном али изазовном Оријенту, странци су срдачно дочекивани и угошћавани за кнежевском и краљевском трпезом, у првим београдским модерним хотелима, паланачким кафанама, манастирским коначиштима, путничким свратиштима, сеоским крчмама и колибама или уз огњиште под ведрим небом.

Милан Ристовић каже да је Костић написао изузетно занимљиво штиво које посматра важно столеће за Србију.

"На почетку тог столећа почиње обнова српске државе и траје готово читав век. У фокусу историсјких истраживања увек су били ратови и устанци, а овде имамо други угао каоји се кроз сведочанства странаца бави темом која заправо показује од чега људи живе на том простору. Костић пише о друштвеној историји, а са друге стране, читаоцима предочава укрштање различитих културних утицаја који су се одвијали у тадашњој Србији", казао је Ристовић.

Он је додао да су истраживачи различитих професија долазили у Србију из многих европских земаља, и да су се ти радознали путници интересевали за политику, историју, културну баштину, климу... па све до хране.

"Читајући њихова запажања и белешке видимо разлике које они примећују нарочито у гајењу нових повртарских култура и прихватању гастрономских оквира модернизације српске кухиње. Цео 19. век показује како се ствара ново друштво између осталог и кроз кухињу", казао је Ристовић.

Како каже, путописци у 19. веку у Србији примећују јако добро вино.

"Србија је у 19. веку била земља вина, а мање земља ракије. Прве пиваре отварају Чеси и Немци тек од средине 19. века. Примећују путописци да у Србији тада нема маслаца или путера. Описали су Србе као људе који пију много воде јер је свуда било чисте пијаће воде", казао је Ристовић.

Он је посебно истакао да су путописци из иностранства били изненађени количином меса каја се у Србији трошила на исхрану.

EUR/RSD 117.5890
Најновије вести