Ова је чињеница сама по себи вредна пажње а за познаваоце домаћих стрип прилика и неприлика готово фасцинантна јер одржати такав континутет стварања (који подразумева не само писање сценарија већ и координацију са пар стотина цртача) и објављивања није лако ни у стрипу наклоњеним срединама а камоли у Србији. Ипак, између “тешко али могуће” и “немогуће” задесио се “спиритус мовенс” именом и презименом Марко Стојановић који је серијал смислио и кроз безбројне “стазе и богазе”, захваљујући ванредној снази и фанатичној упорности, увео у другу деценију постојања.
Историја овдашњег стрипа (у разним инкарнацијама Југославије и у Србији) бележи краће или дуже стрип серијале (Зигомара, Аканта,Тајанственог витеза, Мирка и Славка, Дикана, ТВ Радојицу, Кет Клоу, Зузука, Легију непромочивих, Елазара, Бернарда Панасоника, Робуста...) али је реч о изузецима а не правилу “захваљући” многим околностима од друштвених (шунд третман стрипа али и ратови), несталних едиција и издавачких кућа до нерешеног професионалног статуса аутора. Овакав положај није мимоишао ни “Вековнике”: замишљени су као серијал који ће излазити у “Политикином забавнику” па (силом неприлика) премештени у албумски формат уз спорадично појављивање у периодици; успут су се, ипак, “разгранали” и у “спин оф” серијал “Бескрвни” (два албума). Речју, “Вековници” су постали појам на савременој нам стрип сцени што потврђују и новим издањем.
Постмодернистички пародијски одмак
У новом албуму “Вековници” су постојећој мешавини фантастичког (са дозом мистицизма и хорора), псеудоисторијског, пустоловног и борилачког стрипа (која баштини најбоља искуства ингениозног “Волд Њутн Универзума” Хилипа Хозе Фармера и “Лиге изузетних yентлмена” Алана Мура), додали и постмодернистичко пародијски одмак уз очигледно уважавање и коришћење иновативности алтернативног, андерграунд стрипа. “Земља чуда” потврђује да “Вековници” нису рекли последњу реч, да се нису уморили и да се од њих могу очекивати нове стрип авантуре и атракције.
Серијал има неколико упоришта: пријатељство вампира Чена и пргавог бесмртника Краљевића Марка, Ченов сукоб са вампирском сабраћом, Марков сукоб са осталим изданцима Каиновог соја (који се не трпе и међусобно тамане), Маркову љубав са бесмртном амазонком Алеом. Чен и Марко ће се прихватити задатка да чувају тајанствену мапу-кључ могућег смака света што их води у сукобе са многима који би да се докопају мапе од псоглаваца, крсташа и вампира, до саме “ватре света”. Пријатељи коначно потапају мапу у северно море али ту њиховим невољама ни издалека није крај. На почетку новог албума амбициозни Чен и пијани Марко проваљују у кућу браће Грим; то није обична кућа јер није укотвљена у времену што може да буде згодно кад се треба сакрити од буљука крвожедних непријатеља. Али, још неко је у кући а потера за њим доводи двојац до пролаза у другу димензију – земљу чуда у којој се преплићу разноразне бајке односно њихови актери, од Капетана Куке и његових гусара (у једрењаку који плови кроз ваздух), крокодила који такође лебди изнад тла преко белог зеца са сатом, краља и краљице (са припадајућим војницима) из “Алисе у земљи чуда”, Тила Ојленшпигела (који личи на Робина Худа) који гађа јабуку али кад је баци у ваздух, до Лименка, Страшила и Лава из “Чаробњака из Оза”... После урнебесних јурњава које подразумевају и да се може бити главом наниже обешен о сидро једрењака у пловидби пуним једрима кроз облаке (!), топовских канонада и мачевања, Марко се сукобљава, на живот и смрт, са Капетаном Куком који, међутим, није оно за шта се представља већ моћни, зли бесмртник-вукодлак који ће, захваљући Ченгу и Марку и њиховој неопрезности, ући у наш свет с намером да га покори!
Стојановић је своје поигравање митологијом, историјом, литературом и популарном културом наставио и у новом албуму додајући реалном свету серијала и фантазмагоријску алтернативу у свету бајки у којем је све (или скоро све) могуће, од порицања земљине теже до (само)пародирања и карикирања дотадашњих улога. Лакоћа “скакања” из сцене у сцену доприноси вртоглавом слалому приче која започиње као стрип са дијалозима па се претвара у стрип без речи (уместо слова у балонима су карикатурални прикази мисли) да би се, у финалу, вратио речима које јасно и недвосмислено означавају будућу претњу која ће свакако бити темељ следећих епизода.
Остајући доследан свом за класично конципирани стрип нетипичном поступању, Стојановић је у овом албуму раније промовисани манир исцртавања приче од неколико аутора подигао на још виши ниво јер сваку од 67 табли исцртава други аутор што, са колористима, резултира ангажовањем више од 70 уметника! Од саме помисли на повезивање свих њих читаоцу мора да се заврти у глави али ће му, после пар табли, када га мине збуњеност од различитих цртачких манира, сво ово замештатељство донети још једно задовољство – упоређивања различитих изгледа истих јунака, њихових варијација и метаморфоза (од реалистичних до карикираних).
Илија Бакић
