Три романа у најужем избору за Виталову награду
У најужи избор за књижевну награду „Златни сунцокрет“ жири је уврстио три романа “По шумама и горама” Миленка Бодирогића (Орфелин, Нови Сад), “Откако сам купила лабуда” Тање Ступар Трифуновић (Архипелаг, Београд) и “Грозота или...” Слободана Тишме (Чаробна књига, Београд).
Награду за најбоље књижевно остварење на српском говорном подручју у жанровима романа, приповетке, поезије, књижевне критике, есеја и књижевне публицистике, објављено у току prеthodnе године је установила Фабрика „Витал“ из Врбаса и ове године је додељује по двадесет и трећи пут.
Према мишљењу жирија, у коме су Драган Јовановић Данилов, Драган Бабић и Владимир Гвозден, књиге које су ушле у најужи избор представљају изузетно успешна остварења и уносе свежину и другачији израз у токове савремене српске књижевности. Сва три романа, по њиховој оцени су сведена, без вишкова и празног хода, садрже одређену врсту књижевне “лудости“ која иступа против свепрожимајућег моралисања и лажне пристојности у српској култури. Ови романи на уверљив начин комбинују иронију и емпатију, они разумеју свет онолико колико се он може разумети, без претераних амбиција литерарних свезналица, а лирски дах вијуга њиховим страницама као неопходни зачин горким темама које се у њима обрађују.
За Бодирогићев роман “По шумама и горама” жири каже да исписује дирљиве странице о сећању на један свет који се својим вредностима, како се чини, сасвим разликује од нашег света. Овај роман-шетња осваја читаоца од прве странице, води нас кроз познати симболички простор планина бивше Југославије, простор испуњен необјашњивим делима једне величанствене генерације. Роман Тање Ступар Трифуновић, како је наведено у образложењу жирија, осваја изузетним стилом у којем се мешају исповест, ток свести и форма писма, причајући причу о љубави и потрази за истином, чиме потврђује моћ књижевности да све каже, и да то каже тако да измисли свој језик и своје читаоце. Слободан Тишма исписује провокативну књигу о нашем времену, ходајући по рубовима свести, знања и смисла, како би нас позвао да задобијемо себе тек кад потпуно напустимо оно пристојно и очекивано, наводи жири указујући да савремено друштво помоћу бруталних бирократских и медијских процедура ствара чудовишта како би повратило сопствену моралну невиност.
Награда „Златни сунцокрет” је први пут додељена 1996. године песничкој збирци Ивана В. Лалића, а међу добитницима је низ наших најистакнутијих аутора. Одлуку о добитнику жири ће саопштити до краја јануара, а Награда, која подразумева диплому и новчани износ, биће уручена у другој половини фебруара у Београду.
Н. Попов