Некако у исто време немачким састављачима листе непожељног штива засметао је Ремарков антиратни роман “На западу ништа ново”, под образложењем да може да доведе до деморалисања и слабљења борбеног духа оружаних снага.
За то време у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама био је забрањен Лоренсов роман “Љубавник лејди Четерли”, због наводне повреде јавног морала, е да би рампа над тим делом “пуног насиља и бестидности” била подигнута тек почетком 1960-тих, када су почели да дувају нови ветрови - што у обликовању јавног мњења, што у издаваштву. Шездесете и седамдесете су, заправо, унеле либерализацију у погледу штампаних издања у САД и Британији: оштар рез у односу на праксу у медијски, идеолошки, политички, религиозно, педагошки и на сваки други начин притегнутим земљама попут Немачке и Кине из 1930-тих.
Додуше, упркос противљењу америчке националне Асоцијације библиотека, књиге ће и даље бити локално забрањиване у појединим школама и локалним јавним библиотекама широм САД, али углавном ретко и спорадично. То би се дешавало углавном на основу жалби родитеља, када би пронашли да неке од њих нису пожељне за њихову децу. На пример, “За танго је потребно троје!” због сумњиве сексуалне оријентације. Нешто попут данашњих ТВ упозорења да “садржај није примерен особама млађим од...”
У многим библиотекама, укључујући и оне британске и америчку Конгресну библиотеку, Маркиз де Сад и еротске књиге се налазе у одвојеним колекцијама које ограничавају слободан приступ читалаца. За неке библиотеке потребна је посебна дозвола за читање одређених књига, које се издају углавном зарад научног или публицистичког истраживања. Понекад и сами библиотекари избегавају куповину спорног штива, при чему су њихови лични ставови пресудни у избору књига које би требало склонити на страну.
Чини се, међутим, да је и тим временима током последње деценије дошао крај у Сједињеним Државама, и да је листа индексираних књига све обимнија: у последње време се итекако продужила. Овај тренд није био толико упадљив све док недавно није одзвонило и романима о Харију Потеру. У школским рафовима на југу САД су избачени. Реч је о католичким школама чији су наставници - свештеници поверовали да поједине “чудотворне речи” могу да призову зле духове. Али докле цензура може да иде најбоље сведочи то што на листи непоћудних нашла чак и књига о “суперхероју” Капетану Гаћоју (по војвођански Гаћанову - Captain Underpants). Ту клинци четвртог разреда Џорџ и Харолд извргавају руглу начомбрљену учитељицу и исто тако у директорисању претераног директора школе. Филм снимљен 2017. и Нетфликосва серија о догодовштинама јунака у гаћама прошле године досегли су планетарну популарност, међутим, књига је морала да буде уклоњена будући да су се неки родитељи побунили: та у њој су одрасли представљени без икаквог респекта - као незналице и шупљоглави ауторитети.
Све је почело као бенигна илустрована новела за децу америчког аутора Дејва Пилкија: његови ликови Џорџ и Харолд су творци стрип јунака Гаћоја у домаћој радиности, којег су одједном оживели хипнотисавши темпераментног директора школе Крупа. До ове године Пилки је објавио 12 књига које су освојиле сијасет награда, а преведене су на више од 30 језика у тиражу већем од 80 милиона широм света, а више од 50 милиона их је продато у самим Сједињеним Државама. При томе је овај духовити приказ “судара генерација” добио огромну већину позитивних критика. Али шта вреди када се књига ипак нашла на табу листи!
Сваке године у септембру одржава се широм САД Недеља забрањених књига, током које библиотекари, аутори, учитељи, новинари и многи други љубитељи добре литературе покушавају да “преуме” што више оних забринутих, у нади де ће књиге које су уклоњене бити враћене на полице. Међутим, то не иде тако лако: само у прошлој години су библиотекари у САД пријавили скоро 500 покушаја забране књига. Међу њима је и Хаклбери Фин - класик Марка Твена из 1884. године. Ту Твен не пише само о Хаковим авантурама него и о афроамеричким робовима и лошем поступању према њима. Али као да то није био део америчке историје неки родитељи захтевају од наставника, библиотекара и политичара да се књига повуче. Штавише постоји и удружење “Родитељи против лоших књига у школама” - скраћено ПАББИС (Parents Against Bad Books in Schools). На питање дописнице немачког недељника Цајт шта једну књигу чини лошом, нико из тог друштванцета се није удостојио да одговори.
Одрасли из PABBIS-а, међутим, очито верују да би девојчице и дечаке требало да заштите од “лошег утицаја”. Поготово када се ради о темама попут непослушности, насиља, политике, сексуалности... Књиге у којима се тематизују проблеми геј, лезбејске и трансродне популације су високо на листи забрањених. Понекад не само да “гори” такво писмено, него и сам аутор - што је, на пример, искусила Лајла Старyис, текстописац Џека из басне. Недавно је требало да представи ову књигу у тексашком граду Лијандеру, али је догађај отказан из “безбедносних разлога”, известили су медији. Заправо није била реч о противљењу да деца читају Џека из басне, него је житељима града сметало то што се Лајла Старyис родила као Метју Старyис а данас живи као жена. Нико јој, међутим, није у лице рекао да се књижевно вече отказује управо због тога.
Слично се догодило Алексу Џину. Алекс који се осећа и као мушкарац и као жена написао је књигу за децу “Џорy”, о трансродном детету, што је у једном тренутку био најзабрањенији роман у САД. Када је једна ученица из Чикага предложила да представи ту књигу на школском часу, њена учитељица јој је то забранила. Алекс је чуо за тај случај, и позвао ученицу на сладолед у жељи да поразговара с њом. Потом је поставио њихову заједничку фотографију на Интернет, уз одговарајћу причу. И Џин и Старyисова су потом започели борбу за своје књиге, али и за то да деца упознају људе, савременост и историју САД онакви какви јесу. У Америци је у међувремену основан и Савет младих за борбу против цензуре, у коме је између осталих активна - ваља обратити пажњу - и Шини Ванг (18), ћерка кинеског песника који је у домовини био забрањиван.
Елем, подстакнут паралелама с неким бркатим временима писац Ален Грец је написао, како наводе извори на нету, један весео роман: “Ејми и тајанствена библиотека”. Ради се о девојчици која је почела да позајмљује забрањене књиге својим школским другарицама и друговима. На крају деца ће деца објаснити одраслима - да су им забране безвезне. “Бесмислица је да ће деца постати лопови ако читају књиге у којима се ради о крађи. Старији такође читају кримиће што не значи да ће постати серијске убице”, изјавио је Ален медијима. Штавише забране пре подстичу радозналост, а деца ко деца - забрањене рађе читају од оних допуштених. Кад већ нема нечег другог, макар да се у капетанским гаћама провозају универзумом.
Реља Кнежевић
