Знак Сагите – много више од рутинске фантастике

Најстарији овдашњи часопис за (жанровску) фантастику „Знак Сагите“, почео је да излази у марту 1993. и до данас је објавио 24 броја - у просеку један годишње (статистика, наравно, даје погрешну слику обзиром да је било година када се појавило више бројева, односно година без и једног броја).
t
Фото: pixabay.com

Номинални поднаслов првих 20 бројева „Знака Сагите“ гласио је „Science Fiction, Fantasy & Horor “ док је садашњи „Више од фантастике“. Ако је прва одредница била самоодређујућа (и самоограничавајућа), важећа сугерише отвореност за све фантастичне садржаје и више од тога. На таквој отворености инсистира и уредница Ангелина Мерингер у „Речи уреднице“ новог 24. броја (Еверест медиа, 2018) најављујући приче, есеје, поезију, интервјуе, препоруке и текстове о неким „веома, веома уврнутим стварима“.

Структура часописа је препознатљива: „примарна“ књижевност (проза, поезија) у првом и „секундарна“ (есеји, прикази) у другом делу. Број отвара „Несретни сусрет у Ланкмару“ (из 1970) Фрица Лајбера (1910-1992), класика научне и епске фантастике. Новела припада поджанру „мача и магије“ који је тада био у успону и трагању за начином изласка из сенке Толкиновог „Господара прстенова“. Приповест о двојици враголастих лопова слободњака који краду од еснафски организованих лопова у бизарном граду (и свету) средњевековног „штимунга“ и припадајуће функционалне магијом, са инсистирањем на описима егзотичних ентеријера, окружења, манира облачења и наоружања, плени лепршавом лакоћом којој пола века од појављивања није умањило шарм (али јесте нелектурисани превод!). У сличном тону тече прича „О анђелима“, играрија о досадном рају и анђелима бирократима, Хоши Шинићија, знаменитог аутора кратке прозе; ову причу прати информативан текст о Шинићијевом стваралаштву Николе Драгомировића. Домаћу фантастику представља 11 кратких прича аутора различитих генерација и поетика: од „проверених“ (Бобан Кнежевић, Дарко Мацан, Драган Р. Филиповић (који се на радост читалаца огласио после дугог ћутања) до оних који треба да донесу дах свежине и промена на домаћу жанровску сцену (Вукић, Сегединац, Сатарић, Милић, Петровић, Робник, Орловић, Антонић). Десет песама Милана Драшковића везује модернистички манир певања са научнофантастичном тематиком која се, пак, често темељи на коришћењу наслова познатих жанровских дела.

„Секундарни“ сегмент отварају есеји: „Фантастична научна фантастика Мориса Ренара“ Артура Б. Еванса и „Опорука Александра Никифоровића или заборављена порука Слободана Мишића Палежанског“ Миодрага Миловановића. Еванс темељно и аргументовано пише о делу Мориса Ренара (1875-1939), најбољег француског СФ писца у периоду 1900 - 1930, откривајући помаке које је донео жанру и његов утицај на савременике и писце нових генерација. Миловановић се у истраживачко-аналитичком тексту бави делом заборављеног писца С. М. Палежанског (1903 - 1941) односно његовим романом „Опорука Александра Никифоровића“ из 1927. године који смешта у „корпус текстова српске авангарде везан за лудило“; Миловановићев есеј достојан је каквог релеватног зборника научних радова из књижене историје. Уз есеј је штампана и прича С. М. Палежанског (са фантастичким елементима) „На вратима смрти“. У стваралачке радионице списатељице Кери Вон и илустратора Кристофа Вашеја покушала је да завири – интервјуишући их - списатељица Тамара Лујак.

Покретним сликама позабавила су се два дужа текста: „СФРЈ: историја југословенског научнофантастичног филма“ Димитрија Војнова и „Холивудски филмови о Србији“ Младена Калпића; у оба текста фактографија је зачињена ауторским коментарима, анегдотама и досеткама, што доприноси њиховој убедљивости. Статичним сликама девете уметности бави се текст Николе Драгомировића „Стрип: Легенда о Ису“ о успелом митолошко-паганском серијалу који су створили Жан-Лик Истин (сценарио) и маестро Дејан Ненадов (цртеж). На другој страни сцене, оној ближој алтернативном стрипу, ствара Бојан Милојевић Астеријан који се читаоцима представља са десетак табли изузетног графизма.

Уз још пар приказа филмова и компјутерских игрица из пера Марка Гилмора, Марије Милосављевић и Стевана Митрова Радојчића, закључује се актуелна „доза“ „Знака Сагите“, довољно занимљива и забавна да знатижељни читалац пожели да нови број ипак изађе у овој години.

Илија Бакић

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести