Другу годину за редом, ова лепа и за Нови Кнежевац, али и целу Војводину значајна манифестација, посвећена је успомени на њеног првог уметничког директора, српског композитора, диригента и пијанисту Александра Вујића, који ју је програмски уобличавао од првог издања, 2005. Прво вече, после промоције четвороструког ауторског албума компакт-дискова нашег свестраног ствараоца (рођеног у Сенти) који је животну сцену напустио пре две године, припало је сопранисткињи Памели Киш Игњатов, рођеној Новокнежевчанки, која сваким својим наступом изазива велику пажњу суграђана.
Певачица лепог и фино обликованог, технички поуздано вођеног гласа, приказала је и на овом, пуном емоција реситалу, примерен изговор оригиналних текстова на различитим језицима, изражен смисао за вајање мелодијских фраза и динамике, а надасве велику сугестивност израза. Концерт је започела, Вујићевом песмом „Пита ли Тинке“, као омажом композитору, сигурно наглашавајући њене драматичне врхунце, али и доживљено вајајући њену развијену мелодику фолклорних „примеса“. Цео преостали избор креирала је у широком експресивном луку и снажном емотивном замаху, не занемарујући, већ управо истичући и глумачки, односно сценски аспект интерпретације. У следу соло песама Милојевића и Рахмањинова, популарних италијанских канцона и оперских арија, деликатном, али и бујно „разрађиваном“ и бурно „акордизованом“, па и смиреном клавирском партијом (у Лоренцовој „Аве Марија“) ангажовано ју је подржавала, подстицала и пратила пијанисткиња Александра Ракић. И сама стасала на истој Академији уметности у Новом Саду (специјализујући се потом за сарадњу с певачима), она је у сваком тренутку давала максималан допринос вокалној партији.
Други концерт 15. „Тисиног цвета“, редак искорак из основног класичног програмског концепта камерно уобличене манифестације, био је својеврсна посвета традиционалном српском, односно балканском фолклорном наслеђу. Приредио га је, такође посебан, неочекиван а привлачан дуо „ФуГО“ (хармоника – кавал, односно фрула) који од недавно изводи одабране популарне песме и игре прерађене за овај необичан и врло оригиналан састав. Вођени идејом ублажаваања, односно премошћивања граница између класичне (уметничке, или такозване, озбиљне) и народне музике, Фумико Такешита Кнежевић и Александар Петровић Хуго отварају нове просторе непосредних сусрета с баштином, која по својим вредностима и препознатљивости чини пријемчив део живе извођачке праксе.
Да су на правом путу и да је њихово присно свирање надахнуто свим контрастима различитих нумера које су и данас актуелне на музичкој сцени и на најлепши начин блиске ширем кругу слушалаца, показао је и срдачан пријем невеликог, али и врло наклоњеног аудиторијума. Добро одмерен однос и интензитет звука, музикално изведена мелизматизирана и већа импровизациона, појединачна и наизменична сола, јасна артикулација, индивидуална и уједињена „заигравања“ у брзим темпима, фини контрасти меланхоличних мелодија и ритмички неправилних плесних образаца различитог порекла, од Шумадије, југоисточне Србије и Македоније, па и Бугарске, красили су интерпретације дуа „ФуГо“. Појединачно, уметници су се исказали у сетној јапанској „Песми о јабуци“ на хармоници, односно фрулашком солу са Старе планине, с карактеристичним завијуцима, исклизнућима, односно понирању и замирању партије дувачког инструмента.
Марија Адамов
Пројекат „Хроника Новог Кнежевца“ реализује ДВП продукција, а суфинансира општина Нови Кнежевац. Ставови изнети у пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
