ФЕСТИВАЛ НЕО 2021: Синтеза разноврсних стилова и уметничких поетика

После више од годину дана пандемијских услова, музички уметници су коначно поново освојили сцене Новог Сада.
note muzika
Фото: pixabay.com

Поред низа програма организованих након попуштања епидемиолошких мера, посебно се истакао Фестивал НЕО, који већ пет година неуморно организује група ентузијаста, настојећи да његов мото „некласични фестивал класичне музике“ у потпуности оправда. Тако је изванредно разноврстан програм из различитих музичких жанрова и епоха представљен на необичним и неуобичајеним местима Новог Сада и његове околине чиме су и грађани насеља у близини имали прилике да уживају у звуцима уметничке музике. Двориште виле Илион у Сремским Карловцима, културне станице у Руменци и Буковцу, плато Петроварадинске тврђаве само су неки од локалитета на којима се музицирало.

Програм Фестивала НЕО укључио је концертне реситале двоје изванредних солиста старије и млађе генерације, Мишела Далбертоа и Иване Дамјанов Илић, камерне вечери на којима су наступали Новосадски дувачки квинтет, Ансамбл флаута Нови Сад, дуо Анет Јаковчић, виолончело и Валентина Ненашева, те састави Трио Нексус, Ансамбл флаута МУЗА и Нео ансамбл. Коначно, било је ту и већих оркестарских формација као што су Филхармонија младих уз диригентско вођство Тамаре Адамов Петијевић, Камерата Балканиа, Камерата Нови Сад, ансамбл Метаморфосис и Крагујевачки академски ансамбл акордеониста. Нарочито је значајно поменути и једини хор на фестивалу, Исон у којем су наступале особе са посебним потребама што је само потврдило ангажовану страну фестивала чији је циљ спајати уметнике из целог света, без обзира на њихове националне, верске или ма које друге разлике.

На бројним вечерима изведена су остварења Баха, Моцарта, Вердија, Мусоргског, Листа, Брамса, али и ређе извођене композиције Говорчина, Такија, Лисјака, Рабадана... Међутим, треба истаћи да су се чули и опуси наших аутора, савремених као што су А. Вребалов, А. Седлара, И. Марковића, С. Влајић, и оних из доба српског романтизма као што је П. Стојановић. Тиме је „покривена“ широка палета епоха, а добијена фина синтеза разноврсних стилова, звучних боја и уметничких поетика.

Премда је сваки од ових музичких догађаја пленио неком својом посебношћу и „некласичношћу“, почев од самих извођача па до аранжмана и избора опуса, чини се да је вече „двоструких“ Амадеуса посебно привукло пажњу. Реч је о концерту Камерате Нови Сад одржаном 2. јула, на којем су изведене композиције Волфганга Амадеуса Моцарта и Антонија Пушића познатијег као Рамбо Амадеус. Спој класичне и популарне музике данас је изазов за сваког организатора. Премда делује да је таква комбинација предодређена за успех, није уопште лако ускладити два контрастна програма из два прилично „супротна“ света. Симфонија кончертанте „старијег“ Амадеуса изведена је у пуном смислу моцартовски, беспрекорно у техници, а музички снажно доживљено у солистичким партијама Бењамина Цирфогела, виолина, и Јожефа Бисака, виола, уз уиграни ансамбл Камерате. „Млађи“ Амадеус, Антоније Пушић, представио се новосадској публици својом еко-опером за двоје солиста, хор и камерни оркестар под називом „Пасија по Стели“. Постмодернистичка мешавина жанрова популарне музике, уз праву дозу белкантистичког звука сопранистице Наталије Радић и „буффо“ баса самог аутора овог дела, учинили су од другог дела ове вечери духовит „зингшпил“ у којем се – кроз шаљиви текст о „окупацији“ которског залива од стране yиновског крузера – музика показала као ангажована уметност пар еџцелленце. Наиме, добро осмишљен текст Рамба Амадеуса, који и иначе кроз своју уметност улаже напоре у борбу за „зелену планету“, директно је прозвао све оне који због својих личних интереса и профита беспоштедно и немилосрдно уништавају природу. Ова никад актуелнија тема тако се показала као атрактиван полигон на којем се аутор показао као спретан и маштовит композитор чију је музику диригент Александар Којић лако разумео и дивно водио чинећи свеукупан уметнички утисак још бољим. Јасно је да су два Амадеуса представљала своје „светове“ и да ту није било тачки пресека, али су оба изазвала адекватну пажњу и заинтригирала публику, сваки на свој начин.

Својеврсни подвиг Фестивала Нео је чињеница да је он један од ретких  који се финансира највећим делом средствима приватних спнзора, а улаз на све концерте је бесплатан. Организатори су нарочито поносни на свој спонзорски тим који се сваке године проширује, а у њему су праве мецене, особе свесне значаја улагања у културу. Од самог почетка Фестивал прате предузећа Виа Инжењеринг, Пут-Инвест, Војводинапут, Централна Путна Лабораторија, а током година придружили су се и PlayrixRS, Vega IT, Steelimpex и Schwepes. Коначно, Фестивал НЕО је музиком представио програмске платформе Новог Сада као ЕПК 2022 и тиме значајно обогатио културну понуду града.

И. Проданов

EUR/RSD 117.5653
Најновије вести