Тако је ово фестивалско окупљање приуштило поштоваоцима музике различитог укуса бројне новине и могућности истраживања сопственог музичког искуства. Управо такав један искорак у ново представља концерт изведен 15. јуна на којем је гудачки квартет „Acies” (Аустрија) извео најпре Равелов Гудачки квартет у Ф-дуру, а затим, уз Хор Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, композицију Изван нуле светски познате и признате композиторке Александре Вребалов, уз пројекцију документарног филма уваженог америчког редитеља Била Морисона.
Равелов Квартет из 1903. на почетку вечери био је одлична припрема за „гезамткунстверк“ који је следио. Уметници у ансамблу показали су истанчан осећај за заједничко музицирање, учинивши од Равелове партитуре простор у којем су успели да изведу такву палету боја и атмосфера да су звук квартета дословце претворили у оркестарски, у којем звуче и дувачки и ударачки инструменти.
Бројна су уметничка дела посвећена страдању у Првом светском рату, том времену у којем су „старци сахрањивали своју децу”. Међу њима је и композиторка Александра Вребалов која је приказала свој антиратни став у гудачком квартету Изван нуле праћеном документарним филмом Била Морисона. Ово дело настало је као композиторска поруџбина Универзитета Беркли (САД). Реч је о опусу у којем су аудио и визуелни ниво полифоно испрепреплетени као равноправни партнери. Ипак, важно је напоменути да је у овом случају музика претходила визуелном садржају, различито од уобичајене праксе стварања „примењене музике“.
Гудачки квартет „ Acies” и Хор Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин из Ковиља извели су овај својеврстан полимедијски пројекат на моменте потресно, на моменте напето, дубоко искрено и доживљено. Тако је публика постала богатија за још једно остварење Александре Вребалов, у којем ауторка уз сопствено музичко ткиво тка и цитатно „вишегласје“, где се чују и милитантни говори државника, и звуци бомбардовања и војних наредби, невини глас девојчице и рецитовање дадаистичке поезије: „Желела сам да Изван нуле буде релевантан комад и за наше време, а да нас истовремено повеже, и то преко чула, више него интелектуално, са миљеом Првог светског рата”, описала је кломпозиторка.
Сам визуелни приказ Била Морисона, комплетно сачињен од цитата илло темпоре – од монтаже старих нитратних готово уништених филмских трака сниманих у Првом светском рату – представио нам је „искидане” призоре повести Великог рата чију тежину још једино музика и може изнети. Завршетак дела донео је публици звучну катарзу уз византијски напев Вјечнаја памјат појаца ковиљског манастира, чија је молитвена атмосфера дирнула сваког, без обзира на вероисповест. Тако је порука Александре Вребалов и Била Морисона о бесмислу рата и разарања, уметнички узвишено, потресно и искрено подржала програмски лук Тврђава мира ЕПК 2022.
И. Проданов
