Ми на нашим концертима свирамо повећу сет листу од 33 наслова, ту су све најбитније песме из наше каријере плус нови албум „Летимо!” Не можемо да одсвирамо баш све песме, али се трудимо да задовољимо укус и најтврђих фанова - изјавио је Александар Ераковић Ера, предводник, фронтмен и једини стални члан бесмртних „Вампира” пред концерт који ће се одржати у четвртак 25. јануара у новосадском Дому културе.
Твоји рани радови, како си почео да се бавиш музиком и рокенролом, шта је било пре „Вампира“?
- Кад сам био мали биле су неке књиге са бајкама за децу које су садржале и сингл плочу на којој је снимљен глас који прича причу, а ја сам имао свој грамофон на којем сам то себи пуштао, као и плоче родитеља са музиком из шездесетих година прошлог века. Некако је музика увек имала јако битно место у мом детињству, од тога да сам баш као мали дириговао штапићем од ражњића оркестрима по Скадарлији, до тога да сам на летовањима као мало старији проводио вечери на свиркама бендова у летњим баштама, некад и потпуно сам, опчињен музиком. Кључни моменат је био кад сам са 11,12 година чуо Маљчике од „Идола”. Та песма је звучала другачије од било чега што сам до тада чуо, потпуно магична. Онда смо два другара из одељења и ја одлучили да направимо бенд „Пиле у јајету”. Дрндали смо неке старе акустичне гитаре са две, три жице и ударали по неким кутијама. То наравно није дуго трајало, али то су биле прве назнаке мог животног опредељења. Правампири су се звали „Лолипопс”. Снимали смо демо снимке, али нисмо наступали, јер нисмо имали комплетан бенд. Углавном, неке од песама из тог периода су се касније нашле на првом албуму „Вампира“...
Овај наш разговор има и мали јубилеј јер се дешава 30 година после премијере филма „Интервју са вампиром” у којем глуме Том Круз, Бред Пит, Кирстен Данст, Антонио Бандерас... Како иначе стојиш са колегама вампирима на филму, ТВ-у, у стрипу, литератури, етц. Колико те такве ствари интересују, пратиш ли нешто од тога и имаш ли нешто омиљено?
- Нисам неки фан вампира на филму и у стрипу, иако обожавам те две уметности, чак сам и дуго година цртао стрипове и видео свој живот у томе, међутим музика ме одвукла на своју страну. А морам признати да сам се мало разочарао кад сам погледао филм „Интервју са вампиром”, јер су ми очекивања била другачија...
Шта или ко је утицао да настану „Вампири”?
- „Вампири“ су настали као резултат моје опчињености рокенролом, рокабилијем и doo wop вишегласним певањем. Ко је дао име „Вампири“, ни дан-данас се не зна. Била су у оптицају разна имена, али нам се ово највише свидело.
Верујем да новим члановима бенда не остављаш трагове у виду две тачке на вратној жили, али нам откриј како се у овом вашем случају постаје Вампир?
- Пре свега треба да волиш и познајеш музику 50-их и 60-их година, да си вољан да вежбаш и да си ОК лик. Е, сад, идеално је кад је то скопчано са талентом и са још неким људским врлинама.
Познато је да је вампир српска реч која је у целом свету прихваћена и не постоји замена за њу. Колико вам је то помогло у каријери и да ли је било наступа ван граница земље?
- Да, ми смо стално истицали ту чињеницу, која није била позната већини људи, онда смо згодно то повезивали са нашим повампирењем духа и музике педесетих и шездесетих. Имали смо пар гостовања несретних деведесетих у неким бизарним клубовима по Аустрији које су држали контроверзни бизнисмени. Занимљива искуства у суманутим временима.
Имали сте одличну сарадњу на филму „Ми нисмо анђели". Како је дошло до тога, да ли је албум „Бе-бе" био рађен комплетно наменски за филм као саундтрек и има ли неких занимљивих анегдота са сета?
- Музику за „Анђеле” су требали да раде Влада и Гиле, међутим Влада одлази за Аустралију и од тога није било ништа. Мој кум Дућа који је студирао са Срђаном Драгојевићем му предложи нас и он се сложи. Нашли смо се, попричали, добио сам сценарио и почео да радим на темама и сонговима. То је био леп период, музичке теме смо снимали у студију код Лазе Ристовског на Кошутњаку, а песме у студију О код Оливера Јовановића, где смо снимали и претходне албуме. Сарадња са Лазом је била изузетно лака и пуно сам научио снимајући са њим. Сећам се да смо за оних пар секунди колико се појављујемо на журци поред базена провели цео дан на снимању. Снимање филма се углавном своди на неко чекање. Песме „Бе Бе”, „Субота”, „Заљубљена тинејџерка” и „Поклонићу јој небо” су рађене за филм, а остатак албума је допуњен песмама „Динг Динг Донг”, „Сурфер бој” и другим...
У свом првом периоду постојања, деведесетих, сте у распону од осам година објавили чак пет албума, па онда прекид, поновно окупљање и нови албум 25 година након претходног Monkey Food. Има ли нових песама и назире ли се кад би могао да се појави нови, седми по реду албум илити седми део као наслов једне ваше песме?
- Стално се рађају неке нове песме, теме, мелодије, рефрени. Не постоји неки задати рок када би требало да се појави следећи албум, а термин ће бити онда када све легне на своје место у свим тим новим песмама...
Миња Дунђерски
