Певач, гитариста и аутор Лесендрић је поводом актуленог албума снимљеног са Пилотима "Мали трагови на небу" рекао Тањугу да су му за музичко одрастање седамдесетих били важни Дејвид Бови, јер му се допадао његов глас и гитара Мика Ронсона, као и Ти Рекс, а од домаћих први радови Бијелог дугмета.
То нам је као тинејџерима значило много, другачији је звук и приступ био. Пар година каније Булдожер, а Индексе сам открио релативно касно, али сам их заволео и данас их изузетно волим. Зачуђен сам како је то добро одсвирано и продуцирано шездесетих, рекао је Лесендрић.
Касније је упознао Бранимира Џонија Штулића кад је у неком друштву у Загребу свирао гитару и шокирао се што "човек који ништа није објавио колико има паметних речи".
Да пише песме наговорио га је Штулић када је потом са својим Балкан севдах бендом дошао у Београд на свирку где је био и Лесендрићев бенд Како.
Ми смо углавном свирали стране песме. Он нас је утерао у то: ''Супер свирате стране хитове, али ако немаш ауторске песме не постојиш''. Био је мој духовни гуру, натерао ме да будем сигуран у себе, присетио се Лесендрић.
Према његовим речима, од иностраних бендова на њега су утицали панкери Џем и Клеш, који му је један најважнијих бендова у животу јер му је променио схватање улоге гитаре.
Потврда да су Пилоти добри стигла је када су се наступом у Дому омладине Београда 1980. године квалификовали за одлазак у Загреб, где су потом свирали у ШКУЦ-у са суграђанима из Шарло Акробате.
Шарло је био један од најважнији бендова. Њихов једини албум је можда нешто најбоље што се код нас снимило, нагласио је Лесендрић.
Присетившио се да су Пилоти све радили као тим и да су за први албум 1981. године снимили "десет песма у десет дана", Лесендрић је од људи који су им помогли поменуо рок публицисту Петра Пецу Поповића који их је усмеравао и помагао саветима.
Према његовим речима, на првом великом самосталном концерту бенда на Калемегдану међу људима из организације био је Жељко Ражнатовић Аркан који је био задужен да нико не може ући без карте.
Пилоти су имали лудачку срећу што је новинар Саша Гајевић рекао неком у ПГП РТБ-у да су одличан бенд и скренуо пажњу на њих и на Шарла.
Лесендрић је навео да су Пилоти одустали од учешћа на кључној компилацији новог таласа "Пакет аражман" (1981), јер нису хтели да им изађе само неколико песама већ читав албум.
Шарло је био још луђи од нас. Њих је ПГП избацио, присетио се музичар.
Лесендрић је оценио да је црни талас у југословенском филму крајем шездесетих иницирао промене и у другим уметностима, а да су због тога "Индекси могли да буду беозбразнији него што су били, да се Дугме појави, Јосипа Лисац је имала страшан албум".
Атмосфера је била добра, друштво се ослобађало од шињела педесетих година, напоменуо је Лесендрић.
Према његовим мишљењу, "реч је доминантна у било којој музици, реч је та која те натера да заплачеш, поезија је кључна ствар која покреће".
Код Штулића видиш нешто што не можеш да видиш никад. И данас су те песме непревазиђене. Он је био Боб Дилан за моју генерацију, нагласио је музичар.
С кантаутором Ђорђем Балашевићем, као писцем стихова, сарађивао је у четири своје песме од којих му је омиљена "Буди ту кад падне снег".
Радећи и дружећи се заједно Балашевић се сетио да вођа Пилота воли групу Квин, па је написао стихове за песму "Queen In Wien", како је Лесендрић продао бас и отишао са цуром у Беч да гледа Квин, повезавши све са Првим мајем и социјализмом "у четири строфе и једна референ".
Песме које је писао за мене су практично његове. Осећа се његова реч, оценио је Лесендрић.
Момчило Бајагић Бајага је за њега написао стихове за "дивну песму" "Како си лепа", током једног поподнева онако како је на Бановом брду видео Леседрића и његову жену.
Лесендрић је рекао да је светски чувени тенор Андреа Бочели снимио његову песму "Немирне ноћи".
Пијаниста Воја Драговић га је упознао са фудбалерима у Италији преко којих је дошло до тога да Бочели добије демо снимак који му се јако допао.
Према његовим речима, због "милијарду проблема са уговорима" и предлога да да "неки сулуд проценат" менаџеру и издавачу Бочелија, читава ствар се одужила, али је на крају "песма дочекала да буде свирана".
Говорећи о настанку албума "Мали трагови на небу", Лесендрић је рекао да је за њега завршио 10 од планираних 12 песама. Лесендрић "чека да песма добије душу, а то су речи - без тога џаби ти музика".
Могу да буду и глупе речи, има музике која се пуно емитује, али су речи тривијалне, и стране и домаће. Генерално публика кад схвати да је песма настала из унутрашње потребе постаје њихова, јавно добро и онда је прихвата и везује за своје лепе тренутке, објаснио је Лесендрић.
Присетивши се рада на серији "Заборављени" (1989) редитеља Дарка Бајића, Лесендрић је рекао да је за њу имао део рефрена и строфе, а нешто и клавијатуриста Лаза Ристовски, и урађена је за осам сати након што му је продукција рекла да је мора завршити тај дан.
"За мене је боље да сам у процепу, кад сам стигао до зида и борим се за живот. Ту нешто излази. А кад сам опуштен имам три године - онда ми треба шест", признао је музичар.
Према његовим речима, на концерту се све види и тамо људи одлуче да ли ће песме бити конзумиране или неће, а већ је септембарска промоција албума у Сарајеву "била супер".
Од најбољих концерата које је гледао у животу, Лесендрић је издвојио Рејдиохед у Атини и Шарла Акробату у Дадову 1980. године.
Шарло...Лудачка енергија. Не могу да препричам. Дођеш па те нешто залуди. Изашли су и поцепали 45 минута. Нешто непоновљиво, закључио је музичар.
