Нова сезона Опере СНП-а прилагођена новој реалности

Опера српског народног позоришта отвориће вечерас гала концертом јубиларну, 160. сезону нашег најстаријег професионалног театра.
Р. /Хаџић/Александар Станков
Фото: Р. /Хаџић/Александар Станков

На платоу испред СНП-а од 20.30 поклоници уметничке музике биће у прилици да чују одабране арије из опера „Моћ судбине”, „Кармен”, „Трубадур”, „Топска”, „Фауст”, „Боеми”, „Манон Леско”, „Адриана Лекуврер”, „Италијнка у Алжиру”, ... уз инструменталне „зачине” са потписом Чајковског, Вердија, Маскањија и Јохана Штрауса млађег. Овај гала концерт виодиће три диригента: Ана Зорана Брајевић, Александар Којића и аргентински маестро Луиз Горелик, који ће неколико дана касније дириговати и првим извођењем у новој сезони Вердијевог „Риголета” са Жељком Р. Андрићем у насловној улози.

– Опера и балет су објективно суочени са огромним проблемом како се у новој сезони прилагодити прописаним условима извођења представа, који подразумевају поштовање свих епидемиолошких мера и препорука – каже за „Дневник” директор Опере СНП Александар Станков. – Због тога ћемо, рецимо, бити принуђени да прережирамо поједине представе, и о томе је већ постигнут дововор са редитељем Александром Николићем, који је код нас поставио опере „Риголето” и „Фауст”. Циљ је да певачи држе прописану дистанцу, без контакта, а да оркестар буде у нивоу сцене уместо у „рупи”.


Премијера „Аиде” у част Вердија

– Жеља нам је била да следеће године, на Светски дан музике, 21. јуна, негде на отвореном простору премијерно изведемо Вердијеву „Аиду”. Наиме, у 2021. ће цео оперски свет обележавати 120 година од смрти великог композитора, и наш би прилог била ова продукција, која би се реализовала у копродукцији са Мађарском државном опером из Будимпеште. Због целе ситуације се са конкретизацијом те идеје још није пуно одмакло, јер планови се мењају буквално из сата у сат, али се ипак надам да ћемо на крају успети да после више од две деценије Српско народно позориште поново на репертоару има чувено Вердијево дело – открива Александар Станков.


Станков при томе напомиње да ће, што се самог оркестра тиче, гудачи морати да носе маске, док ће дувачи бити „ограђени” заштитним плексиглас таблама, на чијој изради се увелико ради. Још увек се разрађују модалитети како у целој овој причи реализовати хорске нумере, јер није реално очекивати да хористи певају под маскама, али се очекује да до прве представе у сали и то питање буде решено.

– За прилагођавање новим околностима пуно ће нам значити најсавременија аудио и видео опрема, којом је овог лета опремљена сцена „Јован Ђорђевић”. Наиме, јако је важно да у видео пројекцији, која ће убудуће „глумити” неопходан визуелни контакт диригента са певачима на сцени и оркестром, који ће бити иза кулиса, не буде ни милисекунде кашњења – појашњава Станков. – Идеја је да неке веће представе изводимо само концертно, поједине наслове ћемо прережирати, скратити, издвојити арије и оркестарске нумере, али морамо да размишљамо и о томе шта са оним оперским делима која објективно дуго трају. Јер, заиста није реално између чинова „празнити” позориште од публике, као и организовати да у тоалете улази један по један посетилац. Најлакше је организовати гала концерт, попут овог којим ћемо почети сезону, али на томе не може да се темељи репертоар Опере.

У оваквој новој реалности припремати колико-толико регуларну сезону делује као немогућа мисија, и Станков истиче да управо због тога мора да се јако добро осмисле сви наредни кораци, од свих који имају за циљ да сачувају здравље и извођача и публике, до оних чисто програмских. Јер, јасно је да ће и планиране продукције трпети. Предвиђено је, рецимо, да се у другој половини новембра изађе са премијером Моцартовог „Дон Ђованија”, али редитељ Александар Николић је принуђен да већ сад осмишљава такву поставку која би била прилагођена новим условима извођења.

– Није, наравно, ништа немогуће, али је важно да решење које се пронађе буде дугорочно одрживо, а не уско „коронарно”. Јер чињеница је да у техничком смислу постаје сада све много захтевније. И последично - скупље. Илустрације ради, сваки излазак из театра у отворени простор подразумева озвучење, а озвучити формације попут наше није лако и самим тим трошкови расту. Зато у овој сезони покушавамо и да интензивирамо сарадњу са корпорацијама, спремним да у овим временима финансијски помогну културу. Неки споразуми су на видику, са некима још разговарамо, све у покушају да и на тај начин допунимо буџет куће – додаје Станков.

Ако се уопште може говорити о нечему што се као позитивно може извући из нових околности, то је без сумње јачање сарадње оперских кућа у региону, почев од тога што ће, изгледа, најзад заживети толико дуго и најављивана и очекивана размена оперских представа између Новог Сада и Београда.

– Видећемо како ће и докле то да иде, али мислим да заиста морају много више да сарађују две националне оперске куће. Тим пре што ће сада извођење наших наслова морати да се прилагоди „новој реалности”. У том смислу ми очекујемо позиве за гостовање у Народном позоришту, као што и они могу да очекују позиве из СНП-а. Истовремено, верујем да ћемо сада поново моћи и да гостујемо по Војводини, јер позива има и из Кикинде, Сомбора, Суботице... али последњих година нисмо могли да макнемо из Новог Сада, са сцене „Јован Ђорђевић”, јер нам је све било „мега”. Е сад ћемо покушати да направимо и неке „путне” варијанте, па се надам да ћемо то што радимо моћи да прикажемо и у другим срединама – поручује Станков.     

М. Стајић

EUR/RSD 117.5834
Најновије вести