И док се нису знали, сањали су исти сан, а онда су се, као у Бајагиној песми „да л’ је то судбина ил’ ко зна шта ли је”, тог 16. новембра прошле године саставили у култном новосадском клубу „Двориште” и тако су Викторија Милошевић (19), Теодор Мандић (23), Данијел Дањи (19) и Александра Коцић Коца (22) своју жељу испунили, наденувши бенду име „Ахерон”, посвећен том жанру. Како је за „Дневник” рекао Теодор Мандић Тоша, који иначе свира бас, најдуже је знао певачицу Александру, још када је ишао на часове код Марка Вешовића, а када је пре неколико година упознао Викторију, тада је схватио да ауторски симфонијски метал бенд има велике шансе са њом као бубњарком и Данијелом као врхунским гитаристом.
– Идеја о оснивању бенда постоји откако сам почео да свирам бас. Када сам чуо Коцин глас, схватио сам да морамо имати бенд једног дана и од те прве пробе са њом идеја је чекала прави моменат, а томе има неколико година – прича Тоша, који је иначе пољопривредник и електроничар по струци. – У међувремену сам свирао у два бенда, први је „Прогон”, а звуци су били „деф” метала. Касније сам прошао свирке и са другим бендом, но сада сам максималнио посвећен нашем „Ахерону”. До сада смо написали четири песме, пета је у припреми, а надамо се на јесен да ћемо објавити и први сингл.
Викторија Милошевић студира програмирање на Високој техничкој школи струковних студија у Новом Саду, али како каже, има времена да се посвети својој првој љубави – музици. Бубњеве свира од 2017. године и не мисли да престаје.
– Почела сам да слушам метал уз „Најтвиш”. Када сам почела да свирам бубњеве, хтела сам да имам свој симфоник метал бенд, али сам била сигурна да у Србији то никог не занима, јер је друга музичка култура преовладала овим просторима. Почела сам да свирам у „олд гирл панк роцк” бенду, а у истом тренутку сам направила са другарицом и други, ауторски бенд „Афлицтион” који је нагињао панку са звуцима метал бубњева. Сада свирам атмосферични блек метал у бенду „Каргаш”, али сам предана и нашем новом бенду. До краја године планирамо да широј јавној маси представимо аутентични талас „Ахерона” – казала је Викторија.
Звуке електричне гитаре ствара Данијел Дањи, који је од малих ногу узео тај жичани инструмент у руке и од тада се од њега не одваја. Иначе предаје у Приватној музичкој школи „Мусиц Хармонy”.
– Певач „Амајлије”, Чомбе, држао је часове и отишао сам код њега мало да свирам, а касније сам у неколико ауторских бендова углавном „пржио” рок метал – изјавио је Дањи. – После неког времена сам упао у „Огњену кочију”, бенд који је на сцени око 15 година и то је паган блек метал. Сада слабије радимо, што је са друге стране у реду, јер имам времена да се посветим „Ахерону” и његовом уздизању. Почели смо заједно код мене да правимо и студио, ипак смо ми ауторкски бенд, па полако. Желимо да направимо нешто јединствено и оригинално.
Њих четворо су се сложили да имају доста различит укус за метал, али баш тај спој различитости ствара музику која садржи сву аутентичност тонова. Певачица Александра Коцић каже да не сумњају да ће то бити пун погодак.
Она се иначе бави певањем од своје осме године, завршила је Музичку школу „Исидор Бајић” у Новом Саду, уз професорку Сенку Недељковић, а сада је на Академији уметности, у класи Милице Стојадиновић. Образује се за оперску певачицу, а за све то време, освајала је бројне награде на такмичењијма и то углавном прве.
– Бавила сам се и балетом, али сам за певање била најталентованија и уз Сенку Недељковић сам много заволела ту професију јер је она једина, чини ми се, која ме је схватала у душу – искрено ће Александра. – Ради се о оперском певању, али увек ми је требало да имам нешто своје, да пишем своју музику и певам мало другачији жанр, експериментишем, што није уобичајено за оперске певаче и мало људи у тој професији то разуме. Кроз целу средњу школу хтела сам да имам свој метал бенд, али нико није хтео да свира то што ја желим да певам. Опера ми је добро ишла, а моји професори и ментори су се увек бринули да ћу скренути са пута и напустити је. Противили су се да вежбам нешто другачије. До сада сам добила прилику да певам у Рок апотека бенду, И баш зато сам се препородила кад смо основали „Ахерон”. Сада могу да оставим свој лични печат у симфоник метал музици.
У једној личности повезати оперу и метал није лако, а Коца каже да су је ти снажни звуци метала отргли од депресије, након трагедије која је њену породицу завила у црно. Изгубила је са 13 година оца, а потом са 15 брата, но та врста музике је специфична, као и људи који је слушају. Препознала се у тим нотама, који су јој до краја били ослонац да изађе на светлост и настави живот са погледом упртим у будућност на симфоник метал сцени.
И. Бакмаз
