ИНТЕРВЈУ: ФЕЛИЦИТУС ОКОКО, УМЕТНИЦА И АКТИВИСТКИЊА ИЗ КЕНИЈЕ: „Моје име значи срећа, али борба је моја стварност“

Кенија је позната као млада земља, две трећине становништва од готово 50 милиона су људи до 35 година старости. Али, као и овде, веома су уздрмани неприхватањем водећих структура, па и старијих генерација, због којих често протествују, у жељи за сменом и променом политике. 

Уметност и активизам у културним круговима Најробија, готово је немогуће раздвојити. Сусрет са Фелицитус, или Фели, како воли да је зову, догодио се у оквиру годишње седнице Академског савета Уједињених нација у Најробију, посвећене сарадњи у погледу глобалних изазова као што су хуманитарне и климатске кризе. 

Позната по свом писању о женској перспективи у кенијском друштву, Фели је наступила као ауторка подкаста и једна од учесница пројекта „Кенија за Белем“, вожњи бициклом од срца Африке до обала Амазона, са кампањом посвећеном борби за климатску правду, боље економске услове и политичко водство.

Како би се ти представила? 

- Ја сам активисткиња за родну и климатску правду. Бирам да се идентификујем као активисткиња због онога шта то значи у грађанском простору: превише смела, превише гласна, превише емотивна и неконвенционална. Јер, то сам ја. Није битно која је тема - клима, здравље, запошљавање, политика... Страствено желим да помогнем људима да постану смелији, да проговоре и да се залажу за себе. Већину онога што радим и сама живим. Све лекције и знање за то стичем успут. Открила сам да је активизам био у мени и пре него што сам знала шта је то.

Спремаш се за бициклистичку турнеју „Кенија за Белем“. Можеш ли описати своју личну наклоност према том пројекту?

- Циљ је да пређемо 15.500 км, 12.000 км копном на нашим бициклима и 3.500 км преко Атлантика. Ово путовање би трајало мање од два 2 месеца када би се радило само о вожњи бицикла, али ми желимо да урадимо више. Желимо да се повежемо са заједницама, да поделимо њихова искуства, да се ангажујемо заједно са њима, учимо, међусобно подучавамо и сањамо. Желимо да створимо просторе где заједнице могу да разговарају о климатским проблемима. Где год је то могуће, разговараћемо о томе из научне перспективе, документовати како се људи носе са тим и заједно сањати о будућности коју желимо. Мој себични покретач у овом пројекту је комуникација са што више заједница. Патим за добрим причама и верујем у аутономију. Верујем да права промена мора бити из личне потребе и иницијативе за предузимање акција. Ако свака особа преузме иницијативу, заједно можемо створити већи утицај. Те приче које будем скупила послужиће и другима. Улазећи у политичке преговоре, оне ће ми помоћи да живописније прикажем поглед из угла људских права, веродостојније представим кризу у Африци и покажем моћ људи и њихових заједница.

У Кенији протести под називом „Генерација З“ трају већ годину. Који су њихови циљеви и како ти, пред својом генерацијом, видиш свет са којим се суочаваш?

- Прошле године, када је генерација З изашла на улице, то је било да би одбацила закон о финансијама из 2024. Закон је имао много експлоататорских тачака, укључујући одрицање од права на земљу и закуп земље предака од стране владе. Кенијска омладина није била много укључена у политику, али квалитет живота је знатно опао у овом режиму. Увек је било таквих „низбрдица“, али ово је било превише лоше и пребрзо. Протест за одбацивање закона о финансијама залагао се и за буџет који би био мање скандалозан и изнуђивачки. Много људи је погинуло у јуну 2024. Да би се обележила годишњица онога што се догодило прошле године, млади су поново изашли на улице. То је подстакло и убиство младог блогера, Ојванга, који је био у притвору. Идеја је била залагање за владу која поштује људе, поштујте слободу говора, слободу протеста... И једноставно поштује људски живот. Али, видели сте шта се догодило, 16 мртвих до краја дана, безброј повређених… Ово није готово, наставиће се још јаче.

Да ли би назвала кенијско друштво компликованим и зашто?

- Не бих рекла да смо компликована земља. Као и свако друго друштво, имамо добре и лоше стране. На моћ утиче много тога - култура, религија, неоколонијализам, одмазда на претходна угњетавања... Наши лидери тргују идеологијама, граде институције, али имплементација остаје проблем. Ово се не односи само на политику, већ се односи и на скоро све остало, здравље, животну средину, цивилно друштво... Потребно нам је вођство које се прилагођава нашим потребама и лидери којима је довољно стало да нам помогну. Да се ​​издигнемо изнад беса, бола и да урадимо боље.

Твоје име значи срећа. Када њу осећаш?

- Нисам размишљала о томе. Више размишљам о безбедности. Имам идеју шта би ме учинило срећном. То да не осећам да се свакодневно борим да ме људи виде, чују, да преживим. Мислим да би ме учинила срећном породица која је безбедна, подржавајућа и стабилна. Тренутно ме срећном чине уметност, активизам и могућност да заузмем просторе који делују ван домашаја.