ЛАЗАР ВОЗАРЕВИЋ ГАЛЕРИЈА У ГОСТИМА У Галерији Матице свечано отворена ИЗЛОЖБА СЛИКА једног од најзначајнијих представника српског модернизма

Изложба је вечерас свечано отворена, а присутнима су се овом приликом обратили др Тијана Палковљевић Бугарски, управница ГМС, Марија Вуруна, директорка Галерије „Лазар Возаревић“, Симон Шонброт, директор Француског института у Новом Саду и Амос Рајхман, директор Француског института у Србији. 
 

Свечано отварање изложбе употпунио је музички наступ квартета „Маестре“ из Сремске Митровице у саставу: Милда Кузминац, клавир, мр Душанка Гавриловић, клавир, Зорица Опачић, тамбура и Јована Драгић, виолина.
 

Посвећена српској уметности, ова галерија у себи носи и трагове бројних европских утицаја. Управо то је вечерас истакнуто кроз изложбу о Лазару Возаревићу: српском уметнику, обогаћеном разноврсним утицајима, који је био посвећен естетском истраживању и чији ођеци превазилазе границе његове земље. Дубоко под утицајем модерне уметности, нарочито француске, Лазар Возаревић је успео да ове референце уклопи у изразито личан уметнички израз. Изузетан пример тога је и позајмица дела Мртва природа са шарлотом Пабла Пикаса, из колекције Амбасаде Француске у Београду, које осветљава ову уметничку повезаност и позиционира изложбу у шири дијалог међу културама, поручио је Рајхман отворајући изложбу.
 

Велики јубилеј био је повод да дела Лазара Возаревићева из матичне галерије у Сремској Митровици крену на пут ка градовима и галеријама које су заузимале важно место у уметниковом животу. Након Зрењанина и Београда, где је кроз пажљив одабир публици представљено његово стваралаштво, Галерија Матице српске угостиће у целости највреднији део колекције Галерије „Лазар Возаревић“. 

Поред целокупног легата, 79 дела из колекције Галерије „Лазар Возаревић“ на изложби ће бити представљена и дела из колекције Галерије Матице српске, као и пет илустрација Пабла Пикаса из Народног музеја Србије и једно Пикасово дело из Амбасаде Републике Француске у Београду. Изложбу прате три видео-анимације, које путем савремених технологија приближавају публици Возаревићеве узоре и инспирације за слике Оплакивање Христа, Квадрати и Породица, као и три филма посвећена животу и делу уметника.
 

Пред вама је изложба која указује на разноликост и богатство сликарског опуса Лазара Возаревића. Она дочарава везу са средњовековном уметношћу и разноврсне могућности њене интерпретације у уметности у 20. веку. 

Истовремено, указује на везе Возаревића са Пикасом. Директорка Вуруна је рекла како су они мали музеј који гостује у великом, а ја данас, пред свима вама желим да истакнем да су можда по броју предмета мали, али су по стручности, високим стандардима заштите и презентације, изнад свега љубави према Возаревићу, пример величине који треба следити и на који се треба угледати, поручила је Палковљевић Бугарски.
 

Потом је Вуруна рекла је нешто више о сарадњи: 
 

„Данас, седам деценија касније, враћамо се не само у изложбени простор већ и у разговор – између два града, два колектива, два начина чувања истог наслеђа. Галерија Матице српске и Галерија „Лазар Возаревић“ деле исту посвећеност: да дело уметника не буде затворено иза стакла, већ да буде жива, покретна тачка сусрета са публиком.“

Ова веза између наших институција заснива се на међусобном поверењу и заједничкоуј визији културног дијалога и преноса знања. Вечерашњи догађај означава још један важан тренутак за наставак наше успешне сарадње, истакао је Шонброт.
 

Посетиоци ће бити у прилици да у Новом Саду упознају дела која чине најпотпунији преглед свих Возаревићевих стваралачких фаза од појављивања на уметничкој сцени раних педесетих година 20. века, до последњих радова из 1968. године. 
 

Лазар Возаревић је ликовни израз градио у живој и динамичној културној сцени педесетих година реагујући на друштвено-политичке и уметничке околности. Био је члан истакнутих уметничких група „Једанаесторица“ и „Децембарска група“. У првом, фигуративном периоду дела одликују геометријска конструкција, ломљење облика и снажна егзистенцијална димензија. У потрази за савременим ликовним језиком, уметник се ослањао на два кључна извора инспирације – дело Пабла Пикаса и богатство византијске уметности. Затим је уследила краткотрајна фаза енформела, у којој је Возаревић кроз несликарске материјале истраживао могућности новог израза. Последњу, постенформел фазу карактеришу слике-рељефи геометризованих композиција снажног колорита и дубоке духовне симболике. Аутентична промишљања о савременој слици и однос према средњовековном наслеђу  чине опус Лазара Возаревића једним од најзначајнијих и најпрепознатљивијих остварења српског модернизма.
 

Изложбу ће обогатити разноврстан пратећи програм: тематска предавања о животу и делу уметника петком у 19 сати, кустоска вођења викендом у 13.00 и 17 сати, као и нови едукативни програм за децу Био једном један сликар... Лазар Возаревић, како би публици различитог узраста и интересовања приближили комплексност Возаревићевог стваралаштва.

Изложба ће моћи да се посети до 31. јануара 2026. године.