УРУЧЕЊЕМ НАГРАДЕ „ЗЛАТНА КЊИГА” ОБЕЛЕЖЕН ДАН БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ Све књиге спојене у једну

Међу њима су били и митрополит бачки Иринеј, који је овој драгоценој установи, како је означио, и свима који се труде, честитао овај дан, који негује сећање на датум када када је 1864. године донета одлука о пресељењу Матице српске и њене библиотеке из Пеште у Нови Сад, О томе је у свом обраћању говорио и министар културе Републике Србије Никола Селаковић, који је  указао и на то да Библиотека Матице српске данас броји више од четири милиона књига и других публикација, на српском и више од стотину других језика, међу којима је 707 рукописа.   

Након поздравних речи председника Матице српске Драгана Станића, управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић је своју беседу посветио 850-ој годишњици рођења Светог Саве. 

 - Данас бих вашу пажњу усмерио ка нашој српској књизи, изнедреној из Књиге, Очеве, из које читамо ево већ осам и по векова. Ка Савиној књизи, ка књизи Заступника и Даваоца наде и љубави, који је своје племе склањао од заводљиве славе, земаљске, чувајући га од привезаности за пролазно, од удовољавања неудовољивим и ненаситим прелестима, ка књизи пастира који је знао – кад се изађе из зидина тела, из непроходних шума и дубоких провалија, из живота кратког, земаљског, који се у Писму непролазном и не назива животом, већ странствовањем, беспутицом кроз земљу изгнанства нашега, и муке наше, кроз земљу страдања и плача, како начинити срце богољубиво од срца грехољубивог, срце чисто од срца сласти - навео је Радуловић.

Он је подсетио на улогу Српске православне цркве и Светог Саву, у препороду српског духа, те такође напоменуо да су “народна мисао и народне светиње свагда у обзорју светосавског свештеника и првосвештеника”. 

- И ове године, поводом Дана библиотеке Матице српске, сећамо се свих вредних посленика културе који су је, у времену, градили и изградили. И Саве Текелије, и Јована Ђорђевића, и Јована Суботића – и других. Хвала им. Реч хвале упућујем и вама, каогод и нашем верном читалачком братству – наша кућа је и њихова кућа. Свим запосленим у БМС, мојим драгим колегама, захваљујем на сарадњи – венци и ловори припадају њима. Да поновим – кад смо заједно, носећ бремена једни другима, можемо све. Ако, пак, један гради, а други разграђује, нема користи осим труда. И још – библиотечка етика не подразумева само изграђивање примереног односа са читаоцима, већ и примерено-племенитог односа унутар колектива и друштва, с другим кућама књиге, и призива, више свега, јединство етичког начела и професионалног приступа. Па нек тако буде и надаље – на колено и колено - завршио је своју беседу Селимир Радуловић.

На свечаности је уручена награда “Златна књига Библиотеке Матице српске”, која је ове године припала Драгану Јовановићу Данилову, књижевнику и библиотекару. Жири у саставу:  Милан Мицић, председник, Гордана Ђилас, члан, и Ненад Шапоња, члан, једногласно је донео ову одлуку. 

У образложењу жирија, које је прочитао Милан Мицић, наводи се да је “поезија Драгана Јовановића Данилова раскошна и бујна са снажном песничком инвенцијом са надахнуhем које је самосвојно и племенито, са најинтезивнијим доживљајем егзистенције. Њeroвa поезија идентификује биће у неодољивој лепоти поезије”. 

- Библиотека, нећемо рећи ништа ново ако кажемо да је меморија човечанства, да је место сећања, на крају крајева супститут бога, а библиотекари борци против оног свеутемељујућег заборава. Као што су према окултном веровању, све воде овог света повезане, и спајају се заправо у једно, тако су и све књиге овог света спојене. Спајају се у једну једину књигу. 

Награда коју данас примам, са радошћу, носи назив Златна награда Библиотеке Матице српске. Та награда носи у своме наслову злато, а када се каже злато, не мисли се на златне полуге које се чувајуу сефовима банке, већ на оно етерично, духовно, душевно злато, које зрачи из великих уметничких дела - овим речима се захвалио лауреат Данилов, својевремено и добитник “Змајеве награде”. 

Драган Јовановић Данилов је песник, романсијер, есејиста, и ликовни критичар. Директор је Градске библиотеке у Пожеги. Објавио је 19 књига поезије, шест романа, и три књиге есеја. Један је од најпревођенијих савремених српских песника. Књиге песама преведене су му на енглески, француски, немачки, италијански, грчки, бугарски, словачки и македонски језик. Заступљен је у две стотине антологија светске поезије. Добитник је међународних књижевних награда у Италији, САД-у, Либану, и Тунису. 

Награду „Златна књига“ чине повеља, плакета, округли сто о делу добитника и зборник радова с округлог стола. 

Такође на овој свечаности, уручене су и „Захвалнице Библиотеке Матице српске“ Ернестини Перковић, Радмили Малетин, Петеру Хајнерману, Градској библиотеци у Суботици и Народној библиотеци у Пироту.