"Код нас (у Србији) је олакшавајућа околност што практично нема професионалних рок фотографа. Овде кад неко слика било који концерт не добија ништа за то. Велика већина су људи који раде од девет до пет па онда иду да сликају. То им је хоби", рекао је Рашић агенцији Танјуг.
Према његовим речима, на Западу су у новонасталом стању пандемије једино били заштићени фотографи запослени у агенцијама, који много раде, мало су плаћени, и сликају све, од политике, преко фудбала, до концерата, док је криза најжешће погодила фриленсере који живе од продаје фотографија.
"У музичкој индустрији се смањио се обим посла и отпашће многи људи. Буквално постоји невиђена криза. Све касни годину дана. Људи нису прошле године могли да раде. При томе, мање више сад пуштају агенције да сликају концерте. Ако стоји поред мене човек из агенције шта ја као фриленсер могу да радим?", рекао је Рашић.
Рок фотограф који је почео каријеру 1979. године одласком у Лондон, одакле је током деценија сликао преко 8.000 концерата, рекао је да је фриленсерима у Великој Британији, док је на снази било закључавање, када није било концерата, олакшала положај финансијска помоћ државе у неколико наврата.
"Али само први осећај је леп. Не даје држава паре - па толики сам дао порез! Кад би ми вратили једну годину пореза што сам платио могао бих да будем миран до краја живота. Али ипак значи када знаш да те држава стимулише", рекао је Рашић.
Од недавно британски пензионер, Рашић се налази у лакшем положају јер добија сваког месеца и тантијеме од сервиса Гети, где има преко 100.000 његових фотографија имена каква су Мади Вотерс, Френк Синатра, Чак Бери, Тина Тарнер, Ејми Вајнхаус, Роби Вилијамс, Мадона или Ју ту, а био је и званични фотограф Дејвида Бовија и Ролингстонса.
"То се продаје и док причамо, и много значи. Лично немам проблем, али видим млађи људи испаштају. Фотографа који раде овај посао има 15, 20 у Лондону. То су људи који су још увек врло радно способни. Наравно, јављају се нове генерације. Можда ће убудуће бити мање нових фотографа, јер знају да у послу нема много пара?", рекао је Рашић.
У последње време музички посао се враћа у живот попуштањем мера, али Рашић примећује да се инвестира мање пара и да "нико још не зна шта ће и како бити".
У постпандемијској будућности музичка индустрија би требала да се врати неким ранијим правилима понашања, нада се Рашић, када рок фотографи нису морали да јуре и моле бендове, док су им у последње време били на разне начине ограничавали могућности за рад.
"Бендови очекују да добију све, јер су пустили неког да слика. Отишло је то предалеко. Лејди Гага има једног фотографа, на почетку турнеје дели слике новинама, и здраво. На неки начин су се обезобразили музичари. Не дају ти да радиш свој посао. Некад смо зависили једни од других. Ако те сликам и ставим слику у новине, то је реклама. Од пре пар година је почео велики безобразлук", истиче Рашић.
Према његовом мишљењу, пандемија би "као свако зло које има своје добро" могла бити тренутак из кога би људи требали да науче нешто, да схватимо да "некад зависимо једни од других", да се преиспитају и модификују многи ставови и понашања унутар саме музичке индустрије.
"Кад пандемија прође очекујем неке позитивне ствари. Да поново фотограф буде фотограф. Било би најлепше кад би као некад звали: ''Брајане да ли си расположен да сликаш Стонсе?'' Кажем: ''Како да не, велико задовољство''. А не ја морам да зовем њих. Можда ће доћи време да нас поново као некад поштују?", рекао је Рашић.
Ретроспективна изложба рок фотографија "Под сјајем звезда" Брајана Рашића тренутно је отворена у Народном музеју Зрењанина, где ће трајати до 31. августа.
